„Bogataški ološ“ kao tema u serijama

U seriji Sirene na Netfliksu, sirene neprekidno pevaju – mame običan svet na ostrvo milijarderske porodice Kel i u njihovu ogromnu vilu. A ono što mami jeste bogatstvo.

Jer u toj milijarderskoj porodici ima mnogo toga za divljenje. Baš kao i sestre Devon (igra je Megan Fej) i Simona (Mili Alkok) i publika gleda svepristuni luksuz: skupa umetnička dela na zidovima, dizajnerski nameštaj u ogromnim dvoranama, neobične haljine, čitava vojska posluge koja održava vilu u pogonu.

Veliki ponori iza blistave fasade

U SAD se za to kaže wealth porn – „pornografija bogatstva". „Obični smrtnici" na to reaguju različito: nekima je to privlačno, kao Simoni, asistentkinji milijarderske supruge Mikele (Džulijan Mur). Drugi, poput njene sestre Devon, sve to smatraju odvratnim i suvišnim.

Naravno, – i u seriji Sirene iza blistave fasade kriju se veliki ponori: intrige, droga, pa možda i ubistvo. Šta to zapravo smišlja milijarderka Mikaela? Zašto je druge žene gledaju kao vođu sekte? I šta zapravo radi njen muž Piter (Kevin Bejkon) kad ide na pecanje? Često se čuje reč – monstrum.

Slika luksuza i poroka, lepe i mračne strane bogatstva provlači se kroz mnoge nove popularne serije: bilo da je reč o The White Lotus (HBO), The Perfect Couple (Netfliks), Nine Perfect Strangers (Amazon), Your Friends And Neighbors (Epl TV+) ili Paradise (Dizni+).

Slika bogataša u popularnoj kulturi je narušena

Pravo „pljuvanje po bogatima" započelo je serijom Naslednici (Succession), višestruko nagrađivanom dramom o životu medijskog mogula i njegove porodice, očigledno inspirisanom američkim biznismenom Rupertom Merdokom.

Serija je savremena kraljevska drama, nalik Šekspirovom Kralju Liru. Glavni junaci u njoj nisu više ni bogati, ni lepi, ni divni – već demonski, odbojni i moralno nakazni, objašnjava filozof Bjern Veder, autor knjige Bogataški ološ – o monstrumima kapitalizma.

Kako se poslednjih decenija pogoršavala slika kapitalizma, tako se, smatra Veder, pogoršavala i slika bogataša u pop-kulturi.

„Više ne prolazi ona priča da, ako je bogatima dobro, biće svima dobro." Gotovo je s pričom o blagostanju za sve. „I tu se lepo vidi kako pop-kultura reaguje na promenu vrednosnih orijentacija."

Pre 50 godina, slika bogatih na televiziji bila je sasvim drugačija: u čuvenim bumer-serijama poput Dalasa ili Dinastije sve se takođe vrtelo oko novca, moći i intriga – ali ti superbogataši nisu delovali bolesno i slomljeno, već privlačno, čak zavodljivo.

„Vidimo da je s neoliberalnim političkim zaokretom osamdesetih ponovo došao talas te tzv. 'pornografije bogatstva' – sa serijama poput 'Falkon Kresta', 'Dalasa', 'Denvera', gde se pokušava spoj starog idealizovanog trojstva: radna etika, asketizam, lični uspeh i blagostanje", kaže Veder.

„Ali mislim da su ljudi, najkasnije posle velike ekonomske krize dvehiljaditih, prestali da veruju tim pričama."

Skretanje pažnje umesto kritike sistema

Umesto toga, pred kulisama luksuza sve se više otvara ljudska provalija. U seriji Sirene to se simbolički ogleda i u strmoj litici pored vile milijardera.

To što se pojedinci prikazuju kao žrtveni jarci, Veder delimično razume, ali smatra da je u pitanju odvlačenje pažnje: „Da ne bismo razmišljali o tome da je sve to zapravo sistemski problem."

Zato bi bilo potrebno više istinske kritike sistema. Ipak, tu kritiku je teško uobličiti u zabavne fiktivne priče koje zahtevaju dramsku oštrinu i personalizaciju. Nemi filmski klasici kao što su Metropolis Frica Langa ili Moderna vremena Čarlija Čaplina uspeli su u tome – pa zašto to ne bi pošlo za rukom i nekom novom savremenom narativu?

Jedno je sigurno: slika bogataša na televiziji i u serijama ozbiljno je narušena. Bogati su nekada definitivno bili lepši.