Rajko Grlić: Film nije sredstvo pomoću kojeg dižete pobune

Doživili ste ovacije na svim festivalima, od Pule do Herceg Novog, da li možemo da kažemo da je Svemu dođe kraj zajedička priča svih nas iz ovog regiona?

– Da, danas sam baš na presici rekao, u Bugarskoj smo radili ton, tri tjedna, i kad smo ga zvrtili Bugarima, oni su rekli to nije film o Hrvatskoj, to je film o Bugarskoj.

Danas, kad sam ulazio na pres konferenciju, su mi dvije novinarke rekli to nije u Hrvatskoj, to je u Srbiji. Prima tome, ja mislim da je to priča o nama ovdje.

Svemu dođe kraj je kriminalistička drama sa elementima trilera, tako možemo da kažemo. Za nju scenario ste uradili zajedno sa knjiženimkom Antom Tomićem, a inspiracija je bila Krležina drama Na rubu pameti. Kritičari bi rekli da ova Krležina drama, nastala pre skoro jednog veka, opisuje simbole jednog obezglavljenog vremena koje nema ni intelektualnog, ni moralnog, ni estetskog lica. Da li je to bila polazna tačka ove vaše filmske priče?

– Da. Ta ljutnja koju je Krleža imao u romanu Na rubu pameti je negde bila polazna tačka. Mi smo od njega htjeli uhvati tu ljutnju prema vremenu, jer je njegovo vreme tridesetih, beskonačno slično našem vremenu danas.

Film analizira tamne strane tranzicije. Šta možemo da kažemo, ko su glavni junaci filmu?

– Pa, glavni junaci su neko koga vi znate. Sve što će se vidjeti na platnu, vi znate. Mi smo samo stavili jedno veliko povećalo na to što vi znate, da vidite malo bolje u čemu vi živite. To jeste, mi živimo.

Ukoliko smo se u vašem filmu prepoznali i razumemo ga kao priliku za razmišljanje, da li je možda veća solidarnost među ljudima ono čemu bi trebali da se posvetimo?

– Da. Taj film apelira na neku kolektivnu svijest, da se probamo osvijestiti i da u vremenima koja nisu najljepše za sve nas, probamo nešto učiniti sa sobom. Film nije sredstvo pomoću kojeg dižete pobune, mijenjate sisteme. Film je jedna tiha, mirna priča koja šapće u kinodvorani, 'hajde pogledaj u čemu živiš'.

Vaša knjiga Neispričane priče pre nekoliko meseci dobila je svoje dopunjeno izdanje. Još 23 nove Neispričane priče. Šta to već niste ispričali, pa ste hteli još?

– Tome nikad nema kraja. Ja obećajem da neću više nadopunjavati. To su priče jednog života, sastavljene u jednom obliku riječnika, ispričana, jedna intima, pomoću sredine u kojima sam živio, ili sredina u kojima sam živio, a živio sam u nekoliko. To je priča za laku noć koja se može čitati i od napred i od nazad. Priča neke intime.