Gde su nestale televizijske drame

Televizijska drama, prošla je put od teatarske postavke u televizijskom studiju na Beogradskom sajmu, kakva je bila od svog nastanka krajem 50-tih, do TV drame bliže filmu i filmskom jeziku.

Prvi koji je dramu izveo iz TV studija i snimao je u eksterijeru bio je filmski reditelj Đorđe Kadijević. Godine 1969. ekranizovao je pripovetku Darovi moje rođake Marije Momčila Nastasijevića.

„Ja sam dobio podršku Zore Korać koja je imala uticaj na program Televizije, Davida, Filipa. Tako da sam prvi izneo kameru iz studija i snimio sam taj film, koji je ni manje ni više nego otišao na Venecijanski festival i tamo dobio nagradu kao najlepši, ne najbolji nego najlepši film“, istakao je Kadijević. 

Svoju ekspanziju domaća TV drama doživljava 70-tih i 80-tih godina. Ponedeljak u 20 časova bio je termin koji se sa nestrpljem očekivao. Velika dela su u okviru TV drama bila ekranizovana, veliki pisci su pisali TV drame i režirali ih veliki reditelji. Danas nam TV drame nedostaju.

„To je, između ostalog, fenomen opšte kulturne degradacije u kojoj živimo. Filmska produkcija je skuplja nego ona teatarska, snimana na Sajmu u svoje vreme. Malo ko od urednika se odlučuje na to da traži sredstva za ozbiljna literarna dela koja treba da dožive neku vrstu ekranizacije“, objašnjava Kadijević. 

„Sad je sve otišlo na serije, to je svetski trend, svi gledaju, ja gledam rado, ima sjajnih, ali bih zaista volela da se vrati nekako to vreme kada su se drame više snimale“, kaže glumica Gorica Popović.

Osim što su se dopadale publici, TV drame Televizije Beograd i kasnije RTS-a, nagrađivane su i na festivalima širom sveta.