Filmski hitovi Zorana Simjanovića kao uvod u 71. Martovski festival

Martovski festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija dokumentarni film do 50 minuta i duže.

Na svečanom otvaranju biće dodeljena nagrada za životno delo čuvenom reditelju Lordanu Zafranoviću, a zatim će svetsku premijeru imati film Sanjalice reditelja Vladimira Petrovića o prvom ženskom rokenrol bendu iz Beograda, formiranom 60-tih godina.

Sedamdeset prvo izdanje festivala počinje u utorak, a kao uvod u festivalski program večeras će u Velikoj sali Doma omladine biti održan koncert pod nazivom Filmski hitovi Zorana Simjanovića.

Koncert je posvećen našem kompozitoru primenjene muzike, kojem je posthumno dodeljena nagrada za životno delo ovog festivala pre dve godine.

„Večeras ulazimo u jednom divnom duhu tih nezaboravnih kompozicija Zorana Simjanovića, koje su obeležile brojne filmove domaće kinematografije i slušaćemo neke od pesama koje žive, pa praktično i samostalno svoj život, postale su deo ove naše urbane kulture. Na sceni će biti Akademski hor Kolegijum muzikum, pod dirigentskim vođstvom Dragane Jovanović, 'Belgrade Brass Band', potom 'Soundtrack orkestar', gudački kvartet 'Innuendo' i brojni solisti koji će izvoditi muziku iz filmova kao što su Sok od šljiva, Petrijin venac, Nacionalna klasa, Maratonci i mnogi, mnogi drugi“, navodi Milica Ševarlić iz Doma omladine Beograda, koji je i organizator i izvršni producent događaja.

Priča o pažljivom čoveku Hrana za golubove

U revijalnom delu Martovskog festivala biće prikazan i film Hrana za golubove Milice Spasojević. Glavnu ulogu je tumačio Žarko Laušević.

„Ovo je naš najstariji festival i meni je mnogo drago da je naša premijera ovog filma baš na Martovskom. Nama je trebalo tri godine da završimo film zato što je jako teško praviti studentski film. Ali, sa druge strane, ovaj film je oduvek imao takvu jednu energiju da kada je Žarko prihvatio da igra tu ulogu i rekao da je to odličan tekst, mislim da sam ja u tom trenutku diplomirala iako sam bila tek na trećoj godini studija“, kaže Spasojevićeva.

Prema njenim rečima, film govori o jednom, netipično za ovo vreme, pažljivom i posvećenom čoveku koji želi da pomogne jednom dečku koji je rešio da izvrši samoubistvo.

U fokusu ostvarenja, kako ističe autorka, nalaze se dobrota, razumevanje i stvari koje su posebno važne za društvo i za mlade koji sve lakše stupaju u destruktivna ponašanja.

Kako nam se desio Sav taj pank

Na festivalu će biti prikazan i film Sav taj pank Slobodana Simojlovića koji je već emitovan na programima RTS-a.

Reč je o filozofskom pristupu tome kako se pank našao na ovim prostorima, da li je to način života, da li je i kome smetao.

„Teoretičari su posle panka pobrojali najmanje 200. subkulturnih projekata i okupljanja. To je fenomen i pitanje je zbog čega je pank imao takav društveni uticaj kao nijedan pokret pre njega i nijedan pokret posle njega“, objašnjava Simojlović dodajući da poznavaoci muzike kažu da Beograd i danas ima izuzetno dobru pank scenu, ali da ona nema danas takav društveni uticaj.

„Šta se to događalo u društvu, gde s jedne strane imate tih 80-ih godina dok kroz gimnazije i škole prolaze knjige naredbi kako pozdraviti štafetu, a sa druge strane se okuplja omladina ispred te iste gimnazije i slušaju, na primer, Bože spasi kraljicu i njen fašistički režim? Zbog čega ima toliko sećanja o panku? Mi smo zapravo napravili film ne o sećanjima, nego o sećanjima na sećanja“, objasnio je autor ostvarenja Sav taj pank.

Prema njegovim rečima, pank zajednica je i danas povezana na različite načine, a i sama ideja za film je potekla od Olje Pančić i Ane Pavlović.

„U filmu se pojavljuju svi značajni riječki, slovenački i beogradski bendovi i neki od aktera će prisustvovati projekciji u Domu omladine“, otkrio je Simojlović.