Od kuma do državnog neprijatelja – Ranković, Titovi strahovi i fabrikovanje afere uskoro u RTS-ovoj seriji „Drug Marko”

Dokumentarna serija Drug Marko ima deset epizoda i priča priču o životu Aleksandra Rankovića, od njegovog dolaska u Beograd na izučavanje abadžijskog zanata, kada je imao svega 12 godina, do njegove smrti 1983. godine. Svetko Kovač je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je, izučavajući i prikupljajući građu za scenario, nailazio i na zanimljive činjenice o životu Rankovića, koje nismo imali prilike ranije da čujemo.

„Nailazio sam i na činjenice koje su ne samo u vezi sa Rankovićem, nego i sa drugim političarima iz tog perioda, sa sukobima, pre svega, u srpskom rukovodstvu, koji su bili i 1941. u Beogradu, i 1944. na Visu, i šezdesetih godina kada je počela afera prisluškivanja, a i posle toga. To su sve događaji koji su praktično imali veliki uticaj na sudbinu Srbije, i na odnose Srbije, i njen status u jugoslovenskoj federaciji“, ispričao je Kovač.

Serija je dokumentarno-igranog karaktera i sadrži rekonstrukcije nekih događaja. Lik Aleksandra Rankovića tumači Nebojša Dugalić.

Sto posto istinita priča

„Ona je sto posto istorijski tačna, zato što smo sve zasnivali na istorijskim dokumentima, na činjenicama, bez obzira da li se radi o igranom delu... Dijalozi praktično su možda malo prilagođeni, ali generalno njihov sadržaj, njihova suština je zasnovana na stvarnim dokumentima“, dodao je gost RTS-a.

Kao nekadašnji načelnik Vojnoobaveštajne službe, Kovač je rekao da „naravno da postoje tajne o kojima nikada neće govoriti“.

„Svi ljudi koji su se bavili ovim poslom imaju neke tajne za koje smatraju da ne bi trebalo da budu deo javnosti, ne zbog toga što bi nastupila neka šteta, ili što su te tajne zastarele, nego jednostavno – to je takav princip, posebno pitanja odnosa sa inostranstvom i nekih relacija koje jednostavno ne bi trebalo da se otvaraju. Zato što to nema neki javni interes koji bi bio značajan za naše građane, a u suštini, mogla bi da nastupi neka vrsta štete“, rekao je Kovač.

Objašnjava da, dok je pisao scenario za prethodne serijale sa sličnom tematikom, određene situacije nije obrađivao, zato što je smatrao da to ne bi bilo u interesu države. Na pitanje o tome da li je Tito bio prisluškivan kaže: „Ne, nije bio prisluškivan“.

„Mi ćemo dati odgovor na sva pitanja koja se tiču relacija u rukovodstvu komunističkom tog perioda, a jedna od najvažnijih je ta afera prisluškivanja. Posle Osmog Kongresa od 7. do 14. decembra 1964, Tito je definitivno odlučio da eliminiše Aleksandra Rankovića iz političkog i javnog života, zato što je on zastupao koncepciju federalnu, a Kardelj, Bakarić a kasnije i Tito – konfederalnu koncepciju“, kaže Kovač.

Tri Titova straha

Ističe da se tada Tito plašio tri stvari – prvo, da to „odstranjivanje Rankovića“ ne dobije antisrpski karakter, drugo, plašio se reakcije srpskih komunista i treće, posebno značajno, plašio se Udbe.

„Da bi to eliminisao, on je prvo pozvao Dobricu Ćosića, negde krajem decembra 1965. godine, i rekao mu da se plaši Rankovića i njegove frakcije, naravno, očekujući da će Ćosić to preneti Rankoviću a da će Ranković da kaže svoj komentar o tome. I zbog toga je Ranković već od 1966. bio prisluškivan. Njega je Služba prisluškivala da bi pratila njegove reakcije, da bi što lakše bila izvršena ta smena“, ispričao je Kovač.

Objasnio je i deo reakcije srpskih komunista u tom periodu.

„Tito je pozvao 20. juna 1966. godine na takozvani konsultativni sastanak srpske komuniste, i rekao im da su oni svi prisluškivani, i da je i on prisluškivan, i video je da je dobio njihovu reakciju, da će svi biti protiv Rankovića, i da nema problema. Da bi rešio problem Udbe, on je lansirao aferu prisluškivanja, i rekao je da je prisluškivan. Hteo je da uzdrma Udbu, gde je Ranković imao veliki autoritet i veliki uticaj“, zaključio je Svetko Kovač.