Tajne starih civilizacija na Smotri arheološkog filma

Projekcijom egipatskih ostvarenja „Manastir Svetog Antonija“, „Abu Simbel“ i „Karnak“, u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, 2. aprila se otvara 20. Međunarodna smotra arheološkog filma. Počasni gost jubilarnog izdanja prestižne filmske smotre je Arapska Republika Egipat.

Bojana Bojić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, napomenula je da ove godine publiku očekuju 42 filma iz 12 zemalja.

„Osim ostvarenja iz Egipta, poštovaoci arheološkog filma imaće priliku da vide ostvarenja iz Španije, Rusije, Nemačke, Grčke, Ukrajine, Belgije, Mađarske i Škotske. Posebno sam ponosna što će čak 16 filmova u srpskoj produkciji biti prikazano na festivalu“, rekla je Breškovićeva.

Dodala je da filmovi u najvećoj meri svojim sadržajem donose novine iz sveta arheologije, u vidu reportaža, ali i obrazovnih filmova koji predstavljaju važna otkrića, akao i izuzetna dostignuća drevnih civilizacija.

Breškovićeva je rekla da je zadovoljna jer je konačno mumija staroegipatskog sveštenika Nismina, poznatija kao Beogradska mumija, preneta iz Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Narodni muzej, gde će posetioci od 2. aprila biti u prilici da je vide.

U Beograd stižu filmska ostvarenja koja su prikazivana na uglednim evropskim festivalima arheološkog filma, poput smotre u Rovertu u Italiji, Irunu u Španiji ili nemačkom Kilu.

Posetioci festivala upoznaće lokalitet Borđoš u Vojvodini u čijoj su neposrednoj blizini otkrivena 23 lokaliteta iz različitih perioda.

Istraživanja su otkrila da su tu živeli stanovnici potiske kulture koji su održavali žive kontakte sa stanovnicima naselja vinčanske kulture na jugu.

Ljubitelje arhološkog filma očekuju i misterije vezane za manastir Svetog Antonija koji se nalazi u oazi na 150 kilometara od Kaira, gde je sahranjen Sveti Antonije Veliki, ali i priča o Muzeju praistorije u Valensiji i avanture arheologa na Kanarskim ostrvima.

Posebnu pažnju publike dobiće i ostvarenje Stari Ras u režiji Ivane Stivens, koji otkriva kako su Srbi ratovali protiv Vizantije i Bugarske i kako su živeli Namanjići.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 10. октобар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи