Ines Paris: Žene moraju da se bore za bolju poziciju u kinematografiji

Rediteljka iz Španije je gost Beograda i za Tanjug napominje da uvek interesantno videti u inostranstvu kako ljudio reaguju na filmove iz Španije i latinske Amerike.

„Prvi put sam u Beogradu i čula sam da je španska kinematografija izuzetno cenjena u Srbiji. Festival 'Španski metar' pokazuje različitost kinematografije na španskom jeziku. Publika će imati prilike da vii dokumentarne filmove, trilere, komedije, horor ostvarenja. Verujem da je odlična selekcija i da će ljudi uživati na festivalu“, rekla je Paris.

Njen film otvara festival i cenjena rediteljka kaže da je reč o komediji.

„Ljudi to ne očekuju kada vide naslov. Film govori o porodici koja kao i svaka druga porodica u sebi nosi neke nerazjašnjene odnose. Glavnu glumicu u mom ostvarenju Belen Rueda publika u Srbiji prepoznaje po ulozi u televizijskom formatu Seranovi“, navela je rediteljka.

Osim filma na otvaranju publika u Beogradu u okviru programa festivala „Španski metar“ imaće prilike da vidi i njeno ostvarenje Migel i Vilijam.

„Reč je o izmišljenom susretu Vilijama Šekspira i Migela Servantesa koje će povezati jedna žena. Ta žena će na kraju filma biti mnogo pametnija od slavnih pisaca“, objasnila je Paris.

Prema njenim rečima u španskoj kinematografiji veoma mali broj žena snima filmove.

„Takav trend važi i za svet u celini. Veoma mali broj žena se nalazi na mestima gde se odlučuje koje će se priče ispričati i pretvoriti u film. To je velika grehota jer zapravo gubilo priliku da čujemo šta o nečemu misli pola čovečantva na planeti. Žene moraju da se bore za bolju poziciju u okviru kinematografije“, istakla je španska rediteljka.

Ističe da u SAD žene najmanje imaju priliku da režiraju filmove, dok u Nigeriji žene najviše učestvuju u stvaranju kinematografije.

„Najveći broj žena koje potpisuju filmove kao reditelji je upravo u Nigeriji. Tamo gde isključivo od volje žena zavisi da li će snimiti film, tu je sve u redu. Kada se u velikoj industriji donose odluke kao što je to slučaj sa Holivudom i SAD, tamo već veliki novac i velika moć ograničavaju žene u želji da budu filmske rediteljke“, smatra Paris.

Slavna rediteljka kaže da srpska kinematografija stiže u Španiju manje nego što bi trebalo.

„Videla sam samo filmove koje su potpisali Goran Paskaljević i Emir Kustirica. Primetila sam da u njihovim filmovima postoji specifična doza humora. Taj smisao za humor imamo i mi Španci. Shvatila sam da Španci i Srbi imaju sličan smisao za humor“, zaključila je Paris.