„Divlji život“ – idilična slika povratka prirodi

Snimljen po istinitoj priči Ksavijera Fortina, film Sederika Kana Divlji život pokušava da prikaže „rat“ daleko od civilizacije, poput onog u Vijetnamu, koji se, u gerilskom stilu, uglavnom odigravao u grmlju, a sve iz perspektive dece.

Pako (Matju Kasovic) i Nora (Selin Salit) izgledali su kao idealan par, zaljubljeni u prirodu i nomadski način života, posvećeni tome da svoju decu odgajaju daleko od potrošačkog drušva.

Nakon razvoda braka, Nora dobija starateljstvo nad njihovo dvoje dece i odvodi ih u grad. Razočaran njenom odlukom, Pako kidnapuje decu i uspešno se skriva sa njima punih 11 godina.

U početku, deca su suviše mlada da bi shvatila posledice takvog detinjstva i pridržavaju se rutine skrivanja od policije, doživljavajući celu situaciju poput igre.

Vremenom, ova obmana uzima svoj danak, primoravajući ih da izmišljaju nove identitete i istoriju na svakoj stanici, da Pako ne bi bio uhapšen, a oni se vratili Nori.

Sam reditelj Sedrik Kan je odrastao u ruralnoj životnoj sredini, te iz sopstvenog iskustva pokušao da predstavi tu idiličnu sliku povratka prirodi: pevanje pored logorske vatre, pravljenje kozjeg sira i hvatanje pastrmke rukama.

U Francuskoj, oni koji su čuli priču uglavnom zauzimaju stranu majke, jer su se mediji fokusirali na njen nemir kad su dečaci nestali.

Fokusirajući se na oca, preimenovanog u Paka Furnijera (izuzetno ubedljiva uloga Matjua Kasovica), Kan pokušava da objasni kidnapovanje.

Kada je reč o pitanjima roditeljstva, većina odluka je suviše kompleksna i lična da bi im se lako sudilo, a Kan i koscenaristkinja, Natali Najem, su mudro odlučili da ne podržavaju, niti osuđuju boemski način života ove porodice.