Beogradska publika oduševljena „Sjenama“

Film Sjene izazvao je veliko interesovanje, a sudeći prema aplauzu nakon projekcije čini se da se publici veoma svideo rediteljski i producentski prvenac Miloša Ljubomirovića.

U prepunoj dvorani Doma omladine, pre premijere filma Sjene publici su se obratili ljudi koji su mukotrpnim radom, prikupljanjem sredstava, velikim entuzijazmom i znanjem doprineli da se ostvarenje realizuje.

Ljubomirović, čovek koji je kao producent i režiser najodgovorniji za činjenicu da se ostvarenje našlo na velikom platnu, rekao je da je želeo da na pravi način upozna publiku sa principima Mlade Bosne za koje je Gavrilo Princip žrtvovao život.

„Hteo sam da prenesem principe Mlade Bosne o slobodi, ravnopravnosti, jednakosti i progresu i borbu protiv klasnog društva“, istakao je Ljubomirović, dodajući da je dve godine sakupljao građu, proučavao istoriju i konsultovao se sa stručnjacima.

„Išli smo svim srcem, a da li ćemo osvojiti medalju to zavisi od vaše reakcije“, rekao je Ljubomirović, aludirajući na reči našeg proslavljenog sportiste i selektora košarkaške reprezentacije Aleksandra Đorđevića.

Scenarista Srđan Banović osvrnuo se na ovogodišnje delo novinara i književnika Tima Bučera i njegovu knjigu o Gavrilu Principu, u kojoj ga opisuje kao romantičarsku dušu.

Banović je povukao paralelu između pokreta Mlade Bosne i Mandelinog južnoafričkog pokreta, čiji su ciljevi u početku pokušavani da budu postignuti mirnim putem, ali je kasnije pokrenuo i militantske vidove borbe.

„Deset godina su vodili terorističke napade, a Mandela je kasnije dobio Nobelovu nagradu za mir. Prvo su ga sve vlade sveta smatrale za teroristu, da bi se na kraju ispostavilo da je bio mirotvorac“, istakao je scenarista.

Istoričar Čedomir Antić naveo je da je film posvećen čoveku koji se poistovetio i žrtvovao za ideju slobode.

„Takvo je bilo vreme. Vreme imperija. Rata. Borbe. Bosna je bila nezakonito prisvojena. Princip je bio deo ugnjetene generacije, a tiranoubistvo je bio jedan od načina borbe protiv ugnjetavača“, rekao je istoričar.

Prema njegovim rečima, Gavrila Principa treba slaviti ne zbog ubistva, već zbog svesne žrtve koju je podneo.

Književnik Muharem Bazdulj, koji je prilikom snimanja filma bio angažovan kao konsultant, se kao i Antić osvrnuo na knjigu Sarajevo 1914. od Vladimira Dedijera, za koju je rekao da je pisana u SFRJ, koja je bila uspeli ideal Mlade Bosne.

Ističući da nije poenta da se Princip podvede, kao što se to čini u poslednje vreme, kao velikosrbin ili neki aktivista nevladine organizacije, niti je poenta da li je to uradio u ime srpstva ili jugoslovenstva.

„Poenta je da je on to uradio iz ubeđenja. Razlika u principima jednakosti, ravnopravnosti i slobodi, na kojima se temelji današnji normalan svet, između Principa i Ferdinanda je ogromna“, zaključio je Bazdulj.