„Srpska štampa 1914-1915“, Veliki rat u dokumentarcu RTS-a

Scenario za četiri dokumentarno-igrane jednosatne epizode serije Srpska štampa 1914-1915 potpisuje Aleksandar Gatalica, a reditelj je Filip Čolović.

Film se bavi epohom, periodom od 1914–1915. godine, kaže reditelj Čolović, i to kroz vizuru srpske štampe tog vremena.

„Kroz četiri jednočasovne epizode, gledaoce vodi narator Bojan Žirović, koji će objašnjavati faktografiju, ambijent, priče o Beogradu i žiteljima tog vremena. U svakoj epizodi imaćemo i po dve igrane scene, za koje smo angažovali renomirane domaće glumce“, rekao je Čolović naglašavajući da će to biti uzbudljiv profesionalni izazov za čitavu ekipu.

Kombinacijom dokumentarnog i igranog, obrazložio je reditelj, još efektnije će se dočarati epoha i sigurno oživeti neke činjenice koje mogu doprineti boljem ili jasnijem razumevanju vremena pred i na samom početku Velikog rata.

„Ono što karakteriše sve epizode je i divan književni jezik, stilski ujednačena naracija. Aleksandar Gatalica je izuzetno vešto napisao TV scenario o tom periodu, verujem da će priče koje ćemo preneti filmom Srpska štampa obogatiti mnoga naša dosadašnja saznanja, čak i o emotivnim doživljajima našeg naroda u odnosu na taj rat“, ocenio je Filip Čolović.

Četiri epizode dokumentarnog filma Srpska štampa 1914-1915 nose nazive Štampa bruji, Štampa grmi, Štampa slavi i Štampa gasne.

Prema rečima scenariste Aleksandra Gatalice, želja autorske ekipe je da se, u jubilarnoj 2014. godini, auditorijumu približi to prelomno i po mnogo čemu najzanimljivije vreme srpske štampe u 20. veku.

„To neće biti samo pregled napisa, listova i tiraža, već pravi mali istorijski brevijar ljudskih nadanja, zabluda i neralnih očekivanja, kao i već poznate spektakularističke veštine tadašnjih žurnalista“, istakao je Gatalica.

Srpska štampa, nakon stupanja Karađorđevića na presto, živi jedan od svojih najbujnijih, ali i najprekomernijih života.

Slika života kroz pregled štampe

U novinama, ali i u gotovo nebrojenim satiričnim listovima, navodi Gatalica, cvetale su paškvile, satira, ironija na visokom nivou, ali i pravo ulično ogovaranje kojeg nije bio pošteđen ni sam kralj Petar. U takvoj klimi stasavaju najveća novinarska imena tog vremena, kao vešti, ali pomalo obesni predstavnici „sedme sile“.

„Pregled štampe od 15. jula do 30. jula 1914. godine po starom kalendaru, odslikava priča o tome kako ljudi koji žive u sadašnjosti, za razliku od istoričara, ne znaju šta će im se dogoditi u budućnosti“, kaže autor scenarija dokumentarnog filma Srpska štampa 1914-1915, naglasivši da su ljudi, za to vreme, živeli obične živote i od štampe očekivali ne samo da ih podstrekava novim događajima već i da ih razveseli, pa i rasplače nekom romansom.

Tako, na dan ultimatuma, navodi Gatalica, Politika objavljuje i kratku priču Grešnica Pjera Sala sa podnaslovom Velika ljudska drama, a mali oglasi donose reklamu za „Svetlosni institut za lečenje dece“, dr Simića, koji radi sa dozvolom gospodina ministra unutrašnjih dela, a Narodne novine, štampaju feljton Knuta Hamsuna, u ono vreme vrlo popularnog pisca, pod nazivom Pan.

Ovim serijalom, poručuje autorski tim Radio-televizije Srbije, nećemo se podsetiti samo vesti koje su obeležile prve stranice ondašnjih novina već i sve one, takođe atraktivne priče koje su zasluživale da se nađu na pretposlednjim ili poslednjim stranicama novina.

Upravo te vesti i priče doprinose sklapanju svojevrsnog mozaika o ovom periodu istorije našeg naroda.

„U Politici od 24. juna 1914. (odmah posle atentata na Ferdinanda), objavljeni su i naslovi poput Trijandafil Lazaridis prodaje u svojoj kolonijalnoj trgovini Carigradski ratluk sa i bez badema. Tu je uvek i nešto intriga, recimo kako se spremaju 'fina staklena kola za pogreb Franje Ferdinanda koja koštaju toliko i toliko'... Ondašnji tekstovi u novinama gotovo nikad se nisu potpisivali, pa je čitava beogradska varoš prepričavala rubriku Ja znam sve! u listu Politika i pitala se ko stoji iza pseudonima Interim, koji se pojavljivao kao potpisnik te rubrike. Sve je to tako trajalo do septembra 1915. godine kada, sa povlačenjem poslednjih jedinica iz Srbije, prestaje da izlazi i srpska štampa“, ispričao je Aleksandar Gatalica.

Prema njegovim rečima, poslednja epizoda serijala Srpska štampa 1914-1915 podsetiće na poslednje stranice novina iz septembra 1915. godine kada se „zatvara jedna herojska epoha srpskog žurnalizma“.