Nikolas Kejdž: Najbolje zaboraviti Oskara

Nikolas Kejdž je na Lido stigao u velikom stilu.

Harizmatični glumac umornog pogleda, koji je u Holivudu devedesetih uživao status zvezde „A“ kategorije, zahvaljujući filmovima Napuštajući Las Vegas za koji je nagrađen Oskarom i hitovima Nacionalno blago, Stena, Ukradeno lice, karijeru je započeo pod teretom slave svog strica Frensisa Forda Kopole, koji je uticao na njegovo opredeljenje.

„Srodstvo sa Kopolom mi nije otežavalo ništa, ponosan sam na svoju familiju. Ja sam iz profesionalnih razloga promenio prezime, ali zvanično nikada nisam. Nikada to ne bih uradio“, rekao je Kejdž.

„Znao sam da prezime Kejdž zvuči egzotično, jednostavno, pamti se. Svidelo mi se“, objasnio je glumac.

U filmskoj industriji poznat je po specifičnoj glumi - po žrtvama koje je podnosio radi upečatljivosti u pojedinim ulogama, ali i po kritikama.

„Možda, ne znam kako bi opisao svoj imidž u Holivudu i to kako su razne vesti o meni dospele na internet. Filmska industrija je jedina na svetu u kojoj ako puno radiš onda te kritikuju. Mene to ne zanima, ja radim puno, volim da radim, znam ko sam. Nisam odgovorio očekivanjima, volim da rušim pravila i prevazilazim granice. Uvek sam imao koncept da ne želim da se uklopim u određeni glumački format“, navodi Kejdž.

„Šon Koneri mi je jednom rekao da najbolja stvar koju neko može da uradi kada dobije Oskara, jeste da zaboravi na njega. To sam i uradio. Ono kako me ljudi doživljavaju ne mogu da kontrolišem. To nije u mojim rukama“, ističe Nikolas.

U najnovijem filmu Džo, drami o nasilju, hipokriziji i iskupljenju koja dolazi i u srpske bioskope, Nikolas Kejdž je ostvario snažnu interpretaciju bivšeg zatvorenika. Ipak u budućnosti, iznenadio nas je kada je rekao da sebe vidi kao deo azijske kinematografije.