Snaga nemog filma

Bez ijedne reči, nemi film Umetnik mnoge je ostavio bez teksta. Ostvarenje, koje izgleda kao da je pravljeno početkom prošlog veka, u noći između nedelje i ponedeljka na dodeli Oskara, iza sebe je ostavilo mnoge moderne i zvučne filmove. Osvojio je pet Oskara: za najbolji film, režiju, glavnu mušku ulogu, kostim i muziku.

Pre trideset godina, u Jugoslovenskoj kinoteci je postojao redovan termin za nemi film. Međutim, kako kaže Aleksandar Erdeljanović iz Kinoteke, ta publika je izgubljena.

„Danas imate studente filma za koje istorija filma počinje sa Džekijem Čenom i Kventinom Tarantinom", ističe Erdeljanović.

Studentkinja režije Tea Lukač kaže da postoji malo pomerena svest da je sve što je staro ujedno i dosadno, da je neinteresantno, da predugo traje, da oduzima vreme.

„Nemi filmovi su upravo suprotno, traju kraće nego većina modernih filmova, a imaju daleko više duha i živosti", naglašava Tea Lukač.

Student režije Strahinja Savić navodi da živimo u veoma ubrzanom vremenu, da smo naviknuti na brzinu i da, kad odemo u bioskop, očekujemo spektakl koji će nas zabaviti, sa mnogo specijalnih efekata, kad nećemo morati da razmišljamo ni o čemu.

Kako ističe, nemi filmovi imaju posebnu dinamiku, malo drugačiju od sveta u kojem živimo. 

Neki od tih filmova mogu da izgledaju bolje od savremenih, a Savić kao primer navodi naučnofantastičnu priču Metropolis Frica Langa iz 1927. godine.

Poznavaoci filma ističu da je lepota nemog filma u tome što se gledaoci vezuju za glavnog junaka u zapletima kroz koje prolazi.

Sposobnost da se iz takvih zapleta izbavi na smešan način napravili su od Čarlija Čaplina jednog od najvećih komičara svih vremena. Aleksandar Erdeljanović uveren je da bi Čaplinovi filmovi mogli da budu zanimljivi i današnjim generacijama.

Umetnik je dobar povod da se publika nemih filmova probudi. Kako navodi Erdeljanović, početak je uvek težak, a kad čovek shvati kakav je sklop nemog filma i kakve sve lepote pruža, čovek će biti omađijan nemim filmom i znati da zaista uživa u njemu.