Iz Nemačke došao u Niš da bratu spase život – uspešna transplantacija bubrega između jednojajčanih blizanaca
U niškom Kliničkom centru prvi put je urađena srodnička transplantacija bubrega u kojoj su donor i primalac organa jednojajčani blizanci. Četrdesetčetvorogodišnji Ivan, došao je iz Nemačke u Niš kako bi bratu Milanu Vaskoviću donirao bubreg. Obojica se osećaju dobro.
Zajedno od samog rođenja, zajedno i u najvažnijoj životnoj bici – Milan i Ivan posle uspešne transplantacije bubrega u dobrom stanju i dobrom raspoloženju.
„Sada mogu da planiram neku veseliju budućnost, da putujem, da se družim sa ljudima, da radim neki posao“, kaže Milan kome je transplantiran bubreg.
„Nema prepreke u toj odluci. Kod nekog možda postoji strah od ovoga ili onoga. Moje lično iskustvo da je ovo ništa u poređenju sa tim šta njemu dajem“, odlučan je Ivan koji je bratu donirao bubreg.
A daje mu, kako obojica vole da kažu, novi život, mogućnost da pravi planove prvi put bez ograničenja koja idu uz dijalizu i druge terapije.
U transplantaciju, koja se radi u dve operacione sale, bio je uključen tim od 40 lekara i tehničara. To što je reč o jednojajčanim blizancima, kažu, velika je prednost zbog podudarnosti tkiva.
„Od starta nije bilo problema. Bili su odlični kandidati, sa izazovom kako će biti prvih 48 sati zbog toga što su jednojajčani blizanci. Ono što je bilo dobro, intraoperativno operacije su trajale po tri sata. Prvi postoperativni dani su bili očekivani. Ti parametri iz dana u dan su bolji“, ističe anesteziolog doc. Dr Mlađan Golubović.
„Jako ponosan na ta dva naša pacijenta, a onda i na čitav tim, ali i na to da smo mi tek ove godine posle mnogo godina vratili living transplantaciju u KC Niš koja godinama unazad nije rađena, a mi smo za pet meseci uspeli da uradimo dve“, naglašava doc. Dr Milan Lazarević, direktor UKC Niš.
Ovakva odluka među blizancima usledila je pošto je majka bila odbijena iz medicinskih razloga. A bez ogromne podrške prodice, Ivana i Milana, sem što su brinuli samo jedan za drugog, verovatno uoči operacije ne bismo zatekli u opuštenoj atmosferi.
„Supruga i sin oboje brinu. Vidim da brinu. Ja ne, čini se da su preuzeli i moj strah. Tu smo danima i danima ne možemo da se ispričamo. Gledamo filmove, provodimo vreme zajedno i osećam se ispunjeno“, kaže Ivan.
„Znam da i to mnogo u životu utiče kad se gleda pozitivno, da i to onda nosi pozitivne stvari“, zaključuje Milan.
