Jesen budi i stomačne tegobe – dr Marković o ishrani, stresu i simptomima koje ne treba ignorisati

Sa dolaskom jeseni i hladnijeg vremena menjaju se ne samo garderoba i svakodnevne navike već i način ishrane. Lagane letnje obroke zamenjuju kaloričnija, masnija i začinjenija jela, a manje kretanja i više vremena provedenog u zatvorenom prostoru mogu dodatno da utiču na varenje.

Doc. dr Srđan Marković iz KBC „Zvezdara“ naglašava da jedna od najvažnijih stvari u ishrani nije samo izbor namirnica već i količina hrane koju unosimo.

„Ono što uvek kažem, količinski je bitno da budemo obazrivi, da pojedemo obrok koji može da stane u dlan, nikako u dve pune šake. Ta količina je suštinska, odnosno važno je šta i koliko čovek pojede“, ističe Marković.

Savetuje da obroci budu raznovrsni i uravnoteženi, uz izbegavanje prejedanja i kasnih večernjih obroka. Poželjno je, kaže, imati dva do tri obroka dnevno, a posebno je važno ne preskakati doručak, kako bi organizam dobio energiju za dnevne aktivnosti.

Hladnije vreme, dodaje, podrazumeva manje kretanja i više vremena u zatvorenom prostoru, što može da poveća potrebu za hranom.

„Treba slušati svoj organizam. Ako je potaž na meniju, apsolutno je dobra stvar da se lakše svari ostatak hrane, pa onda i meso koje apsolutno ne treba izbegavati, izvor proteina“, navodi dr Marković, naglašavajući značaj raznovrsne ishrane.

Nadut stomak nije uvek posledica hrane

Jedna od najčešćih tegoba zbog kojih se pacijenti obraćaju gastroenterolozima jeste nadutost. Međutim, kako objašnjava gost Jutarnjeg programa, ona ne mora nužno da bude posledica određene namirnice.

„U principu, uvek imamo pacijente koji imaju te takozvane funkcionalne gastroenterološke tegobe. A to znači upravo da ta neka vrsta hrane, potpomognuta nekim stresnim situacijama, dovede do neke disfunkcije želuca, debelog creva, pa se tu nakupe gasovi“, objašnjava gastroenterolog.

Naglašava da čak i namirnice koje smatramo zdravim mogu da izazovu neprijatnosti ukoliko se konzumiraju u prevelikim količinama.

„I ta riba može da napravi neku smetnju. Zato vam kažem, negde ta količina je bitna“, ističe Marković.

Osim hrane, značajan uticaj ima i stres, koji ne mora uvek da bude posledica nekog velikog ili neprijatnog događaja.

„Ne mora da bude stres prosto definisan sa određenom situacijom, ali prosto višak posla, nekada i manjak sna, može da bude stres za organizam“, objašnjava gastroenterolog.

Kada je nadutost razlog za odlazak kod lekara

Iako su probavne tegobe često prolazne, dr Marković upozorava da je važno obratiti pažnju na njihovo trajanje i prateće simptome.

„Duže od par nedelja, bilo koji simptom u gastroenterologiji zahteva posetu lekaru“, naglašava doktor.

Poseban oprez neophodan je ukoliko se jave neželjeni gubitak telesne težine, dugotrajna mučnina, povraćanje ili poremećaji pražnjenja creva.

Objašnjava da je kod mlađih osoba veća verovatnoća da su tegobe funkcionalne prirode, odnosno povezane sa stresom, ishranom i načinom života. Međutim, posle 45. ili 50. godine potrebno je više pažnje posvetiti gastroenterološkim pregledima.

Pre nego što se tegobe pripišu hrani ili stresu, neophodno je isključiti moguća zapaljenja tankog i debelog creva, gastritis i infekciju bakterijom Helicobacter pylori.

Zašto se čir na želucu češće aktivira u jesen

Prema rečima doktora Markovića, pojedine bolesti digestivnog trakta mogu imati sezonski karakter, a među njima je i ulkusna bolest, odnosno čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

„Po knjigama, ono što smo na fakultetu učili, čir na želucu jeste učestaliji, i tegobe vezane za ulkusnu bolest, odnosno čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, češće se javljaju u proleće i u jesen“, navodi Marković.

Kao jedno od mogućih objašnjenja ističe promenu životnog ritma nakon letnjih odmora, povratak obavezama i ubrzaniji tempo života.

U takvim okolnostima može doći do pojačanog lučenja želudačne kiseline, ali i hormona stresa, poput adrenalina i kortizola, što može pogoršati tegobe kod osoba koje već imaju ulkusnu bolest.

„Kada neko ima čir želuca, dvanaestopalačnog creva, što kažu: 'Jednom čiraš, uvek čiraš.' Znači, uvek postoji mogućnost da se taj čir aktivira upravo u ovom periodu“, ističe doktor.

Upozorava i na moguće komplikacije, među kojima je krvarenje iz digestivnog trakta, koje se može ispoljiti pojavom crne stolice.

Preventivni pregledi – važne su godine, ali i porodična istorija bolesti

Kada je reč o preventivnim pregledima, Marković naglašava da ne postoji isto pravilo za sve pacijente. Pored godina starosti, važnu ulogu ima i porodična anamneza.

Posebnu pažnju treba da obrate osobe u čijim porodicama je bilo obolelih od karcinoma debelog creva ili želuca, ali i onih kod kojih su se češće javljali čir i gastritis.

Navodi da se nakon 45. godine preporučuje praćenje radi ranog otkrivanja karcinoma debelog creva, uključujući testiranje stolice na skriveno, odnosno okultno krvarenje.

S druge strane, gastroskopija se, kako kaže, ne preporučuje rutinski osobama koje nemaju nikakve tegobe.

„Za gastroskopiju, ako nemamo nikakve tegobe, i ne savetuje se da se preventivno radi, samo u slučaju tegoba, ili u slučaju da neko ima porodično opterećenje na čir želuca, na karcinom želuca“, navodi doktor.

Kod osoba sa porodičnom istorijom karcinoma želuca, pregled može biti potreban i ranije, u zavisnosti od godina u kojima je bolest dijagnostikovana članu porodice.

Sezona slava i zimnice – šta treba izbegavati

Sa jeseni počinje i sezona slava, kada su na trpezama češće masnija, začinjenija i obilnija jela, ali i zimnica.

Marković ističe da je i u ovom periodu najvažnije voditi računa o navikama, količini hrane i sopstvenom zdravstvenom stanju.

„Ako znamo da imamo čir na želucu, zimnica nije dobra opcija. Ako imamo visok pritisak, zasoljena zimnica takođe negde nije opcija“, objašnjava doktor.

To, međutim, ne znači da svi treba da izbegavaju kisele ili tradicionalne jesenje namirnice. Važno je, kaže, prepoznati šta organizmu prija i prilagoditi ishranu sopstvenim potrebama.

„Nekada imamo potrebu za kiselim kupusom, pa zašto da ne probamo? Kad vi organizmu date ono što mu nedostaje, luče se endorfini, hormoni sreće“, navodi Marković.

Zaključuje da zdrava ishrana ne podrazumeva nužno stroga odricanja, već umerenost, raznovrsnost i osluškivanje sopstvenog organizma.

„Ugoditi sebi, ali ono što bih uvek rekao: umereno, balansirano, ležerno, komforno. I mislim da je to pravo rešenje“, poručuje doc. dr Srđan Marković.