Zašto je važno spavati u mraku – noćna svetlost povezana sa promenama na srcu

Tokom većeg dela ljudske istorije noći nije remetila svetlost osim mesečine. Danas je, međutim, prava retkost spavati u potpunom mraku, bez bilo kakvog izvora svetlosti, bilo da ona potiče od ulične rasvete, lampi ili ekrana pametnih telefona.

Novo istraživanje o uticaju svetlosti tokom sna ukazuje na to da ova naizgled bezazlena navika može da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca.

Istraživači sa Univerziteta Tulejn analizirali su zdravstvene podatke više od 11.000 učesnika iz britanske baze podataka. Učesnici su tokom sedam dana neprekidno nosili senzore na zglobovima kako bi bila izmerena njihova izloženost svetlosti.

Tri godine nakon tog merenja podvrgnuti su magnetnoj rezonanci srca, što je naučnicima omogućilo da uoče promene i pre pojave prvih simptoma.

Tiho preoblikovanje srčanog mišića

Rezultati studije pokazali su da su učesnici izloženi svetlosti jačoj od tri luksa imali značajne promene u obliku srca u poređenju sa onima koji su spavali u potpunom mraku.

Svetlost od tri luksa je veoma slaba i približno odgovara sjaju tri obične sveće udaljene oko metar od kreveta. Ipak, srčani zidovi učesnika koji su spavali u osvetljenim uslovima bili su 1,5 odsto deblji, dok je masa leve komore bila 2,4 odsto veća. Kontraktilna funkcija, odnosno sposobnost srca da efikasno pumpa krv, bila je smanjena za 1,9 odsto.

„Ovo je prva studija ove vrste i pokazuje da je viši nivo svetlosti noću povezan sa srčanim remodelovanjem. To je proces u kojem se menjaju struktura i funkcija samog srca, što obično viđamo kao odgovor na teški hronični stres. To je način na koji se naše telo prilagođava, ali dugoročno slabi srce i može dovesti do insuficijencije“, objasnio je epidemiolog Lu Đi.

Povezanost sa dužinom sna i zdravljem

Iako su uočene strukturne promene subkliničke, odnosno javljaju se bez vidljivih simptoma, istraživači ukazuju na njihov mogući klinički značaj.

Paralelna analiza, koja je obuhvatila oko 70.000 ljudi, pokazala je da su osobe sa najvećom izloženošću noćnoj svetlosti imale 29 odsto veći rizik od srčane insuficijencije, 33 odsto veći rizik od moždanog udara i 26 odsto veći rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti tokom desetogodišnjeg perioda.

Naučnici smatraju da bi jedno od objašnjenja moglo da bude remećenje prirodnog cirkadijalnog ritma. Poznato je da izlaganje svetlosti tokom noći može da utiče na lučenje melatonina, hormona koji ima važnu ulogu u regulisanju ciklusa spavanja i budnosti.

Jedan od mogućih mehanizama jeste i kraće trajanje sna. Hronični nedostatak sna povezuje se sa povišenim krvnim pritiskom i povećanim nivoom hormona stresa, što vremenom može dodatno da optereti kardiovaskularni sistem.

Tama kao novi znak vitalnosti

Smanjenje izloženosti svetlosti tokom noći relativno je jednostavno. Ekran pametnog telefona može da emituje svetlost jačine i do 80 luksa, što višestruko premašuje prag korišćen u istraživanju.

Stručnjaci zato savetuju upotrebu zavesa koje blokiraju spoljnu svetlost i maski za spavanje, kao i prekrivanje svetlosnih indikatora na kućnim aparatima u spavaćoj sobi.

Za kvalitetan noćni san preporučuje se da osvetljenje u prostoriji bude svedeno na najmanju moguću meru, što bliže prirodnom mraku.

Kardiolog Tomas Minsel i njegove kolege istakli su da rezultati istraživanja ukazuju na potrebu da se više pažnje posveti svetlosti kao faktoru iz okruženja koji može da utiče na zdravlje.

Poruka istraživača je da bi uslovi osvetljenja tokom sna mogli da dobiju značajnije mesto u proceni faktora koji utiču na kardiovaskularno zdravlje.