Od aerodroma do operacione sale – dr Vukašinović o spasavanju osmogodišnjaka sa moždanim udarom

Osmogodišnji dečak koji je krajem avgusta hitno prebačen iz Banjaluke u Beograd zbog moždanog udara dobro je i oporavlja se, kaže za Dnevnik RTS-a dr Ivan Vukašinović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koji je zbog hitne intervencije odustao od planiranog leta za Njujork. 

„Dečak je dobro, u fazi oporavka. Mislim da će se potpuno oporaviti“, rekao je dr Vukašinović.

Tog 27. avgusta, doktor je već bio na beogradskom aerodromu i čekao prekookeanski let kada je dobio poziv od koleginice iz Dečje klinike u Tiršovoj, koju su kontaktirale kolege iz Banjaluke, da imaju pacijenta od osam godina kome su dijagnostikovali moždani udar magnetnom rezonancom i skenerom. 

„Pogledali smo te snimke zajedno i shvatili da mora da se uradi intervencija kod nas“, objašnjava Vukašinović.

Zahvaljujući razumevanju avio-kompanije, izašao je sa aerodroma i promenio kartu, a za to vreme počela je organizacija prijema deteta u UKC Srbije.

„Kako drugačije može da se reaguje? Mislim da bi svako tako reagovao. Na stranu Hipokratova zakletva, naravno, ali to je ljudski. I svi su tako odreagovali“, ističe dr Vukašinović.

Dete je iz Banjaluke transportovano helikopterom, a u Beogradu je već bio spreman tim koji je trebalo da obavi intervenciju. Vukašinović naglašava da je tokom transporta bilo važno održavati moždane funkcije kako bi oštećenje bilo što manje.

„Sve je bilo organizovano, primili smo dete i prihvatili ga kada je došlo. Imali smo praktično sve što treba“, ističe dr Vukašinović i dodaje da je odlučeno da se intervencija obavi na Klinici za neurohirurgiju, koja raspolaže neophodnim materijalom i opremom.

Živa saradnja sa kolegama iz Banjaluke

Navodi i da je to jedan od zajedničkih poduhvata sa Kliničkim centrom Banjaluka, sa kojim kolege iz Beograda imaju, kako kaže, veoma živu saradnju.

Tromb se nalazio u važnoj arteriji koja snabdeva moždano stablo, zbog čega i veoma malo začepljenje može da ostavi teške posledice.

„To je jedna važna arterija za moždano stablo, tako da vrlo mali tromb može da izazove veliku štetu i velike probleme“, objašnjava dr Vukašinović.

Sama intervencija trajala je oko sat vremena i izvedena je bez klasičnog hirurškog otvaranja.

„Mi radimo kroz krv, preko krvnih sudova. Praktično možemo da evakuišemo tromb, da arterija procirkuliše i da se uspostavi cirkulacija tog dela mozga ili moždanog stabla. Ukoliko se uradi na vreme, oštećenje ostane kontrolisano, malo, i pacijent može da se oporavi“, objašnjava neuroradiolog.

Posebno ističe da deca imaju veliki kapacitet za oporavak i da se često oporavljaju brže od odraslih.

Starosna granica moždanog udara se pomera

Iako su moždani udari kod dece retki, Vukašinović upozorava da se kod mladih sve češće beleže i da se starosna granica pomera. Za razliku od srčanog udara, kod kojeg bol može da upozori pacijenta da je ugrožen, osoba koja doživi moždani udar često nije u stanju sama da zatraži pomoć.

„Moramo da kažemo svima da je bitno vreme, da se pacijent što pre transportuje, pa ćemo mi odrediti da li nešto jeste ili nije. Kada vidite da je ruka slablja, da se neko pored vas drugačije ponaša, da je noga slablja, da ne može da priča, da ne može da piše – odmah dovedite takvog pacijenta“, naglašava dr Vukašinović.

Za zbrinjavanje takvih pacijenata osposobljeni veliki klinički centri u Srbiji, kao i bolnica „Sveti Sava“ u Beogradu.
„Odmah dovedite pacijenta. Samim tim će biti i bolji efekat naše terapije“, naglašava gost Dnevnika.

Posebno su važni prvi sati nakon pojave simptoma. „Ako se u tri-četiri sata prvo uradi ono što treba, najčešće je pacijent bez posledica. Ako ne, onda bude mnogo, mnogo teže“, upozorava dr Vukašinović.

Neophodna skupa oprema i materijali, ali i iskusan tim lekara

Posle intervencije, dr Vukašinović je ipak otputovao u Njujork, gde je učestvovao na stručnom skupu posvećenom novim uređajima, tehnikama i mogućnostima u interventnoj neuroradiologiji. Kolegama je predstavio i slučaj osmogodišnjeg dečaka.

„Pokazali smo i ovaj slučaj deteta i oni su svi bili oduševljeni. Mi imamo i te nove uređaje i sve ono što trenutno postoji u svetu imamo i u Kliničkom centru Srbije. Tako nam je omogućeno da možemo da pomognemo svima.“

Za uspešno izvođenje ovako složenih intervencija, naglašava, nije dovoljno samo znanje jednog lekara. Neophodni su skupa oprema i materijal, ali i iskusan multidisciplinarni tim.

„Mora da se ima materijal koji je veoma skup za jednu vaskularnu proceduru. Mora da se ima iskusan tim, koji mi imamo. Mora da se ima tim anesteziologa, tim neurohirurga, vaskularni hirurg. To je jedan sveobuhvatni centar gde može da se reaguje na razne načine, i kada postoje neke komplikacije“, objašnjava dr Vukašinović.

Dodaje da tim UKC Srbije ima dugogodišnje iskustvo i u intervencijama kod najmlađih pacijenata.

„Još je moj mentor Branko Prstović počeo da radi decu, ja sam nastavio. Decu generalno ne radi baš svako, ali mi u Kliničkom centru imamo i tu uslugu“, kaže Vukašinović.

Složene i inovativne intervencije se rade svakodnevno

Podseća da su u poslednje vreme u Srbiji primenjivane i druge nove procedure, među kojima su intervencije kod retkih oboljenja i ugradnja stentova.

„Ima mnogo novosti, ali trudimo se da pomeramo neke granice, da pratimo i idemo u korak sa svetom“, ističe Vukašinović.

Iako je slučaj osmogodišnjeg dečaka privukao veliku pažnju javnosti, Vukašinović naglašava da lekari svakodnevno rade brojne složene intervencije o kojima javnost nikada ne sazna.

„Naravno da sam ponosan, ali moram da kažem da sam ponosan na sve lekare, jer ovo što je sada medijski propraćeno – na desetine takvih slučajeva, većih ili manjih, dešavaju se na dnevnom ili nedeljnom nivou, a za njih javnost neće saznati“, ističe Vukašinović.

„Lekari to rade po svojoj dužnosti, po svom osećaju, i pomažemo. Znam da i moje kolege rade mnoge dobre stvari koje se možda sada neće videti, ali videće se u budućnosti“, zaključuje dr Ivan Vukašinović.