Vrućina nas ne umara samo tokom dana: Zašto se budimo iscrpljeni i posle osam sati sna

Fiziolog dr Dragan Hrnčić objašnjava da je ovo leto bilo posebno iscrpljujuće za organizam, ne samo zbog visokih dnevnih temperatura već i zbog velikog broja tropskih noći. Dodatni problem predstavljaju nagli prelazi iz klimatizovanih prostorija u spoljašnju temperaturu od 35 ili 40 stepeni.

„Zaista, tako velike temperature predstavljaju izuzetno veliki stres za organizam, u smislu da zahtevaju dodatni napor za adaptaciju i prilagođavanje na tako visoke temperature“, kaže Hrnčić.

Prema njegovim rečima, problem mogu predstavljati i velike temperaturne razlike između spoljašnjosti i klimatizovanih prostorija. Ulazak sa više od 35 stepeni u prostoriju u kojoj je temperatura oko 20 stepeni za zdravu i mladu osobu uglavnom nije veliki problem, ali kod ljudi čiji je organizam već na granici svojih adaptacionih sposobnosti takva promena može predstavljati dodatni stres.

Upravo zato nagla promena temperature, kaže Hrnčić, kod određenih ljudi može biti svojevrsni „okidač“ za pojavu ili pogoršanje zdravstvenih tegoba.

Osam sati u krevetu ne znači osam sati kvalitetnog sna

Jedan od najvećih problema tokom dugih toplotnih talasa jeste san. Čak i kada osoba provede osam sati u krevetu, to ne znači da je organizam dobio dovoljno kvalitetnog odmora.

„San, čak i kada ste proveli osam sati u krevetu, nije bio toliko kvalitetan da bi vam pružio taj neophodni odmor“, objašnjava fiziolog.

Da bi se postigla odgovarajuća dubina i kvalitet sna, telo tokom noći prirodno snižava temperaturu. Međutim, kada su noći veoma tople, organizmu je mnogo teže da se rashladi.

Posledica može biti takozvana mikrofragmentacija sna – sitna, kratkotrajna buđenja i poremećaji strukture sna koje osoba često uopšte nije svesna.

„To mi čak i ne osetimo, ali osetimo zapravo tako što sledećeg jutra kažemo: proveo sam osam sati spavajući, ali to nije to“, navodi Hrnčić.

Zato se posle niza tropskih noći možemo probuditi iscrpljeni, iako subjektivno imamo utisak da smo dovoljno dugo spavali.

Nedostatak sna pogađa ceo organizam

Problem nije samo u osećaju umora. Dugotrajan nedostatak kvalitetnog sna može da se odrazi na različite organske sisteme.

„Mi mislimo da je spavanje samo funkcija centralnog nervnog sistema. Međutim, spavanje je benefit za ceo organizam i nema organskog sistema koji zapravo nema negativne posledice od nedostatka sna“, ističe Hrnčić.

Posledice mogu da se odraze na metabolizam, srce, mozak, mentalno zdravlje, ali i na kosti i druge funkcije organizma.

Čak i jedna neprospavana noć može imati posledice po svakodnevno funkcionisanje. Hrnčić ukazuje na pad koncentracije i povećan broj grešaka i nesreća, kako u saobraćaju, tako i na radnom mestu.

Kada se nedostatak sna ponavlja i postane hroničan, problemi postaju ozbiljniji. Među njima su povećan rizik od gojaznosti, metaboličkog sindroma i insulinske rezistencije.

Zašto posle lošeg sna više želimo slatkiše?

Nedostatak sna može da utiče i na apetit i izbor hrane.

„Imamo povećanu potrebu za ugljenim hidratima, za slatkišima, povećan apetit posle neprospavane noći“, kaže Hrnčić.

Zbog toga problem sa telesnom težinom nije uvek samo pitanje količine hrane koju osoba unosi. Nedovoljno i nekvalitetno spavanje može menjati način na koji organizam reguliše apetit i metabolizam, pa osoba nakon loše noći može imati izraženiju potrebu za kaloričnom hranom.

Hrnčić ukazuje i na zanimljivu vezu između sna i izgleda. Posle neprospavane noći ne samo da možemo izgledati manje privlačno, već i druge ljude možemo doživljavati manje privlačnim.

Klima može pomoći, ali i remetiti san

Tokom tropskih noći klima-uređaj može biti koristan za rashlađivanje prostorije, ali i njegovo korišćenje zahteva određeni oprez.

Prema Hrnčiću, idealno bi bilo da klima-uređaj ne bude direktno u spavaćoj sobi, jer njegov rad stvara konstantnu pozadinsku buku koja takođe može remetiti san.

Ipak, tokom ekstremnih vrućina rashlađivanje prostorije može biti neophodno. Kada spoljašnja temperatura prelazi 35 stepeni, organizam se suočava sa velikim zahtevima za održavanje telesne temperature.

Na veoma visokim temperaturama telo sve više zavisi od znojenja kao mehanizma za odavanje toplote, dok druge mogućnosti termoregulacije postaju sve manje efikasne.

Naglo zahlađenje takođe može biti stres

Posle dugog perioda vrućina, najavljeni pad temperature od desetak stepeni može doneti olakšanje, posebno kada je reč o spavanju. Ipak, nagle promene vremena nekim ljudima mogu teško pasti.

Hrnčić objašnjava da postoji kategorija ljudi poznata kao meteoropate – osobe koje osetljivije reaguju na promene vremenskih uslova.

„Nije sama promena problem, problem je to što je nagla“, kaže on.

Organizmu je, kako objašnjava, potrebno vreme da se postepeno prilagodi promeni. Kada se temperatura naglo promeni, telo nema dovoljno vremena za takvu adaptaciju, pa promena može predstavljati dodatni fiziološki stres.

Kod zdravih ljudi sama promena temperature neće izazvati ozbiljan događaj poput infarkta, naglašava Hrnčić, ali kod osoba koje već imaju predispozicije za određena zdravstvena stanja može predstavljati jedan od faktora koji doprinose pojavi simptoma.

Nagla promena vremena može biti povezana i sa pojavom glavobolje i migrene, ali i pogoršanjem određenih mentalnih tegoba, poput anksioznosti i depresivnog raspoloženja.

Kraća prelazna godišnja doba

Promene temperature nisu jedini problem. Hrnčić ukazuje i na to da su prelazni periodi između leta i zime sve kraći.

„Ako ste primetili, zaista i proleće i jesen nekako skoro da su se izgubili. Ili imamo periode ekstremne hladnoće ili periode ekstremnog leta i velikih temperatura“, kaže on.

Takve promene dodatno otežavaju organizmu prilagođavanje, posebno kada se u toku jednog dana smenjuju velike temperaturne razlike.

Zato je tokom promenljivog vremena najpraktičnije slojevito oblačenje, kako bi se garderoba mogla prilagoditi promenama temperature tokom dana.

Ipak, posle dugog i iscrpljujućeg perioda vrućina, zahlađenje bi trebalo da donese jednu važnu korist – kvalitetniji san.

Niže noćne temperature omogućavaju organizmu da se lakše rashladi i uđe u dublje faze sna, pa bi mnogi građani konačno mogli da se probude odmorniji.

Sunčeve svetlosti će, s druge strane, biti manje, što može uticati na raspoloženje. Kako zaključuje Hrnčić, telo će možda konačno dobiti priliku da se odmori od vrućine, ali ćemo istovremeno morati da se naviknemo na manje sunca i nove promene vremena.