Terapija smehom pruža novu nadu milionima pacijenata sa hroničnim oboljenjem pluća

Naučnici koji stoje iza studije navode da ova „jednostavna i jeftina“ metoda daje rezultate uporedive sa uobičajenim vežbama disanja i da bi mogla da „dopuni postojeću terapiju“ kod osoba koje žive sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP).

Samo u Velikoj Britaniji, procenjuje se da od HOBP-a boluje 1,7 miliona ljudi, uključujući oko 600.000 onih kod kojih bolest još nije dijagnostikovana.

U kliničkom ispitivanju učestvovala su 63 pacijenta sa dijagnostikovanim HOBP-om, koji su se lečili u Gradskoj bolnici Ankara Bilkent u Turskoj.

Istraživači su trećinu učesnika uključili u seanse terapije smehom, dok su preostali pacijenti radili vežbe disanja kroz stisnute usne ili nisu imali nikakve posebne vežbe.

Nakon što im je pokazano kako da izvode tehnike, od pacijenata je zatraženo da tokom osam nedelja vežbaju po 30 minuta, tri puta nedeljno.

Funkcija disajnih organa procenjivana je pre, tokom i nakon sprovođenja programa.

Rezultati su pokazali da su i terapija smehom i disanje kroz stisnute usne doveli do merljivih poboljšanja u poređenju sa grupom koja nije imala nikakvu intervenciju.

„Ljudi sa HOBP-om često osećaju nedostatak vazduha, čak i tokom jednostavnih svakodnevnih aktivnosti. To umanjuje kvalitet njihovog života i čini ih sve zavisnijim od pomoći drugih“, objašnjava dr Gondžagul Aldan, predavač na Fakultetu za medicinske sestre Univerziteta Hadžetepe u Ankari.

„Lečenje HOBP-a zahteva više od samih lekova. Pacijentima je potreban holistički pristup koji će im pomoći da se izbore sa simptomima, fizičkim teretom bolesti, kao i njenim emocionalnim i psihološkim posledicama.“

„Ovim istraživanjem želeli smo da ispitamo da li bi dodatne, jednostavne i jeftine tehnike mogle da dopune postojeće lečenje.“

„Terapija smehom već je pokazala obećavajuće rezultate kod niza drugih hroničnih oboljenja. Njena pristupačnost i činjenica da je prijatna ukazuju na to da bi mogla da koristi i pacijentima sa HOBP-om, ne samo u suočavanju sa svakodnevnim stresom života sa hroničnom bolešću, već i kao direktna podrška zdravlju njihovih disajnih organa.“

Dr Aldan je navela da su pozitivni efekti obe metode bili prisutni i mesec dana nakon završetka programa.

„Ovi nalazi pružaju nadu da jednostavne i jeftine tehnike, koje pacijenti mogu da primenjuju kod kuće – bez ikakve opreme ili stručne pomoći – mogu da smanje osećaj nedostatka vazduha i poboljšaju svakodnevno funkcionisanje“, ističe dr Aldan.

„Obe metode pokazale su i obećavajuće rezultate u poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja, što ukazuje na to da bi terapija smehom mogla da bude vredna daljeg istraživanja, uz disanje kroz stisnute usne, u lečenju HOBP-a.“

„Kod HOBP-a disajni putevi imaju tendenciju da se sužavaju tokom izdisaja, zbog čega iskorišćeni vazduh ostaje zarobljen u plućima.“

„Disanje kroz stisnute usne stvara blagi povratni pritisak koji omogućava da taj zarobljeni vazduh izađe, usporava ritam disanja i pomaže pacijentima da steknu veći osećaj kontrole nad disanjem.“

„Smeh može da aktivira mišiće koji učestvuju u disanju, podstakne dublji izdisaj i izazove oslobađanje endorfina, pružajući i fizičko i emocionalno olakšanje.“

Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo zbog čega smeh utiče na simptome HOBP-a.

„Cilj terapije smehom je da u telu izazove efekte pravog, iskrenog smeha. Međutim, mehanizmi delovanja terapije smehom kod HOBP-a i dalje nisu dovoljno razjašnjeni i potrebna su sveobuhvatnija istraživanja“, dodaje dr Aldan.

Rezultati kliničkog ispitivanja biće predstavljeni na kongresu Evropskog respiratornog društva (ERS) u Barseloni.
Ema Rubah, rukovodilac za zdravstveno savetovanje u organizaciji Asthma + Lung UK, rekla je: „Ova uzbudljiva studija pokazuje da je terapija smehom efikasan način za kontrolisanje nedostatka vazduha kod osoba sa HOBP-om.“

„Ovo istraživanje pridružuje se sve većem broju dokaza koji pokazuju da inovativne, netradicionalne terapije mogu da poboljšaju sposobnost ljudi da kontrolišu bolesti pluća kao što je HOBP.“

„Iako su i dalje potrebna dodatna istraživanja sa većim brojem pacijenata, čini se da je terapija smehom zabavna, pristupačna i efikasna tehnika samopomoći koja osobama sa HOBP-om može da pomogne da kontrolišu svoje simptome.“

„Iako za HOBP i dalje ne postoji lek, a ova bolest ljude često ostavlja u borbi za svaki udah, inovacije poput terapije smehom imaju stvarni potencijal da donesu značajno olakšanje i poboljšaju kvalitet života ljudima koji žive sa ovim oboljenjem.“