Koliko puta dnevno zaista ispuštamo gasove – pametni donji veš dao neočekivan odgovor

Do sada se praćenje ispuštanja gasova kod ljudi u naučnim istraživanjima uglavnom oslanjalo na to da učesnici sami prijavljuju nadutost i ispuštanje gasova. Takav pristup, međutim, nije bio pouzdan jer ljudi često zaborave, pogrešno izbroje ili uopšte ne uzimaju u obzir veoma mala ispuštanja gasova.

U prethodnim istraživanjima direktna merenja obavljana su pomoću rektalnih cevčica, kojima se mogu prikupljati gasovi iz creva, ali su one neudobne i nepraktične za dugotrajna istraživanja.

Kontinuirano, neinvazivno praćenje do sada nije bilo moguće, jer senzori nisu bili dovoljno mali, energetski efikasni i udobni da bi mogli da se nose tokom celog dana.

Novi pametni donji veš sada omogućava praćenje ispuštanja gasova merenjem vodonika koji proizvodi crevni mikrobiom.

Njegovi tvorci navode da bi uređaj mogao da ima praktičnu primenu, na primer u praćenju faktora koji izazivaju ozbiljne probleme sa varenjem, poput sindroma iritabilnog creva i intolerancije na hranu.

Najnovije istraživanje pokazalo je da su učesnici mogli bez većih teškoća da nose pametni donji veš više od 11 sati dnevno, uz visok stepen pridržavanja protokola istraživanja.

Istraživači su razvili sićušan nosivi uređaj koji se diskretno pričvršćuje za donji veš i pomoću senzora neprekidno prati proizvodnju crevnih gasova.

Šta su pokazali prvi rezultati istraživanja

U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu Biosensors and Bioelectronics, učestvovalo je skoro 60 zdravih osoba.

Njih 19 nosilo je pametni donji veš tokom svakodnevnih aktivnosti sedam dana, kako bi se ispitali udobnost i mogućnost kontinuiranog otkrivanja gasova.

Još 38 učesnika bilo je uključeno u kontrolisani eksperiment sa ishranom, kako bi se utvrdilo da li pametni donji veš može da registruje promene u proizvodnji gasova izazvane različitom ishranom.

Naučnici su u celini utvrdili da zdrave odrasle osobe u proseku ispuštaju gasove 32 puta dnevno, što je znatno više od 14 puta dnevno, koliko se često navodi u medicinskoj literaturi.

Međutim, postojale su velike individualne razlike – od svega četiri do čak 59 ispuštanja gasova dnevno.

„Objektivno merenje pruža nam priliku da povećamo naučnu pouzdanost u oblasti koju je do sada bilo teško proučavati“, rekao je Brantli Hol, jedan od autora studije sa Univerziteta Merilend.

Zašto je važan vodonik

Pametni donji veš prati količinu vodonika koju korisnici oslobađaju prilikom ispuštanja gasova.

Crevni gasovi uglavnom sadrže vodonik, ugljen-dioksid i azot, dok se kod nekih osoba oslobađa i metan.

Pošto vodonik proizvode isključivo mikroorganizmi u crevima, njegovo neprekidno praćenje omogućava direktan uvid u to kada i koliko intenzivno oni fermentišu hranu.

„Zamislite to kao uređaj za kontinuirano praćenje glukoze, samo što ovaj prati crevne gasove“, objasnio je dr Hol.

Iako postoje utvrđeni normalni rasponi za nivo glukoze u krvi, holesterol i brojne druge fiziološke pokazatelje, za ispuštanje gasova takva referentna vrednost ne postoji, ističu naučnici.

Tek slede dodatna istraživanja

„Mi zapravo ne znamo kako izgleda normalna proizvodnja crevnih gasova. Bez takve polazne vrednosti teško je utvrditi kada je kod neke osobe proizvodnja gasova zaista prekomerna“, rekao je dr Hol.

Kako bi popunili tu prazninu, istraživači planiraju eksperiment u kojem će pomoću pametnog donjeg veša pratiti obrasce ispuštanja gasova, i danju i noću, kod stotina učesnika, a zatim te podatke upoređivati sa njihovom ishranom i sastavom crevnog mikrobioma.

„Saznali smo izuzetno mnogo o tome koji mikroorganizmi žive u crevima, ali znatno manje o tome šta oni zapravo rade u određenom trenutku“, rekao je dr Hol.

„Atlas ljudskih crevnih gasova uspostaviće objektivne referentne vrednosti za mikrobnu fermentaciju u crevima, što predstavlja neophodnu osnovu za procenu načina na koji promene u ishrani, kao i upotreba probiotika ili prebiotika, utiču na aktivnost mikrobioma“, objasnio je prof. Hol.