Dr Šehović: Infuzija nije lek za umor, može da napravi više štete nego koristi

Umor je jedna od najčešćih tegoba, ali poslednjih godina sve popularnije postaju takozvane „infuzije za energiju“, koje se nude kao brzo rešenje za iscrpljenost i malaksalost. Specijalista opšte medicine dr Radmila Šehović upozorava da infuziona terapija nije bezazlena i da ne treba da se primenjuje bez lekarskog pregleda i jasne medicinske indikacije. 

Dr Radmila Šehović ističe da je osećaj umora individualan i da praktično nema osobe koja ga povremeno ne oseća. Problem, međutim, nastaje kada se infuzija posmatra kao jednostavan način da se organizmu brzo vrati energija.

„Nekako se stvorila zabluda da infuzioni rastvori, koji su, što kažu ljudi, 'malo slane vode' uz neki vitamin i mineral, mogu da poprave energetsku snagu, potencijal i podignu vitalnost. To je velika zabluda, verujte“, naglašava dr Šehović.

Postoje stanja praćena dugotrajnim umorom kod kojih se može razmatrati infuziona terapija, ali tek nakon pregleda i postavljanja dijagnoze. Posebno treba obratiti pažnju ako se klonulost, malaksalost i iscrpljenost zadržavaju duže vreme.

„Davanje infuzije nije nimalo bezazleno. To je zapravo plasiranje i tečnosti i lekova direktno u cirkulaciju, venskim putem“, objašnjava doktorka.

Kada je infuzija zaista potrebna

Infuziona terapija ima važnu ulogu u urgentnoj medicini i kod brojnih teških stanja, jer omogućava da tečnost ili lekovi direktno dospeju u krvotok i odmah budu raspoloživi organizmu.

„Ona stanja koja jesu urgentna i po život opasna rešava na taj način što sve ono što je potrebno tog časa organizmu direktno ubacuje venskim sistemom i biva stopostotno raspoloživo“, navodi dr Šehović.

Infuzijom se ne daju samo vitamini i minerali. Venskim putem mogu se primenjivati antibiotici, lekovi protiv mučnine i povraćanja, analgetici, ali i citostatici kod onkoloških pacijenata.

Jedan od najvažnijih razloga za primenu infuzije jeste nemogućnost pacijenta da guta ili da na uobičajen način unese potrebnu tečnost i lekove. To se, između ostalog, dešava kod teških povreda i trauma, ali i kod teško obolelih pacijenata.

Infuzija može biti neophodna i kod trovanja hranom, alkoholom ili narkoticima, kao i kod virusnih infekcija creva praćenih učestalim stolicama i velikim gubitkom tečnosti.

„Vitaminske infuzije praktično ne znače ništa“

Dr Šehović upozorava da je posebno problematična primena infuzije kod zdravih ljudi koji žele da se na taj način „osveže“ ili brzo povrate energiju.

„Vitaminske infuzije praktično ne znače ništa, jer malo je ljudi koji imaju hipovitaminozu. Ali onaj ko prima takvu infuziju prima i rizik da se nešto desi“, ističe doktorka.

Najčešće se, kako objašnjava, daje 0,9-procentni rastvor natrijum-hlorida, a može se koristiti i Ringerov rastvor. Unošenje veće količine tečnosti direktno u cirkulaciju, međutim, nije bez posledica i može da optereti srce i čitav krvotok.

Poseban problem je to što osoba koja se odlučuje za infuziju ponekad ni sama ne zna da ima određeno oboljenje.

„Ako nije dobro pregledan i provereno njegovo zdravstveno stanje, može doživeti skok krvnog pritiska. Taj skok krvnog pritiska može da uvede osobu u hipertenzivnu krizu koja je po život opasna“, upozorava dr Šehović.

Navodi i mogućnost da se usled promena u cirkulaciji pokrene već postojeći tromb.

„Infuzioni rastvori mogu da naprave veću štetu onde gde se koristi bez potrebe, nego stvarnu korist“, naglašava doktorka.

Stalni umor je razlog za pregled, ne za infuziju na svoju ruku

Ukoliko umor ne prolazi nedeljama ili mesecima, prvi korak ne bi trebalo da bude infuzija, već lekarski pregled i utvrđivanje razloga zbog kojeg se osoba oseća iscrpljeno.

„Neću da preporučim odmah infuziju. Kao odgovoran lekar, prvo ću osobu u takvom stanju da uputim na klasične analize“, kaže dr Šehović.

Potrebno je, pre svega, uraditi krvnu sliku i laboratorijske analize, a ukoliko su rezultati uredni, nastaviti ispitivanja.

Uzrok dugotrajnog umora može biti metaboličko oboljenje, dijabetes ili poremećaj rada štitne žlezde, poput hipotireoze. Na stanje organizma mogu da utiču i dugotrajan stres, strah i depresija.

„Telo i mozak su u direktnom kontaktu, jer i mozak je deo organizma i drugačije reaguje i na strah i na depresiju i na kontinuirani stres. I verujte da se mnogo toga dešava u organizmu pod takvim uslovima“, objašnjava doktorka.

Zbog toga je, naglašava, važno tražiti pravi uzrok iscrpljenosti, a infuziona terapija može da bude podrška samo onda kada lekar proceni da za nju postoji opravdanje.

Jedna ili dve infuzije ne rešavaju uzrok problema

Način života takođe može značajno da doprinese osećaju umora. Neadekvatna ishrana, nedovoljan unos vitamina i minerala, kao i prekomerna upotreba kafe, alkohola i energetskih napitaka mogu dodatno da iscrpe organizam.

„Jedna infuzija ili dve neće rešiti problem koji i dalje postoji“, ističe dr Šehović.

Zato je, osim medicinskih analiza, važno sagledati svakodnevne navike i otkriti šta dovodi do dugotrajne iscrpljenosti.

Infuzija kod kuće samo uz medicinski nadzor

Infuziona terapija može da se primenjuje i u kućnim uslovima, ali ne na svoju ruku. Prema rečima dr Šehović, za to mora da postoji medicinski razlog i pacijent mora da bude pod nadzorom lekara ili drugog zdravstvenog radnika.

Jedan od primera su pacijenti koji zbog bolesti nisu u stanju da dođu do ambulante, poput osoba sa teškom virusnom infekcijom creva i velikim gubitkom tečnosti.

Kućna primena opravdana je i kod pojedinih onkoloških pacijenata kojima je infuziona terapija deo medicinski određene podrške.

Zbog toga, zaključuje dr Šehović, infuziju ne treba posmatrati kao sredstvo za brzo „podizanje“ organizma. Ukoliko umor traje, potrebno je utvrditi njegov uzrok, dok odluku o tome da li je infuziona terapija potrebna treba prepustiti lekaru.