Virus Zapadnog Nila se širi Evropom – dr Plavša: U Srbiji nema razloga za zabrinutost
Virus Zapadnog Nila širi se Evropom, a slučajevi zaraze prijavljeni su u više od deset zemalja. U Srbiji je od 1. juna do 23. avgusta registrovano 11 obolelih. Epidemiolog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Dragana Plavša kaže za RTS da, iako broj slučajeva raste iz nedelje u nedelju, nema razloga za zabrinutost jer je reč o uobičajenoj situaciji za sezonu groznice Zapadnog Nila.
Najviše slučajeva u Evropi zabeleženo je u Italiji, a zatim u Grčkoj. U Srbiji je do 23. avgusta registrovano 11 obolelih – više muškaraca nego žena, a prosečna starost obolelih je 66,2 godine.
Epidemiolog dr Dragana Plavša ističe da rast broja registrovanih slučajeva nije neuobičajen za ovaj period godine.
„Iako vidimo da se iz nedelje u nedelju povećava broj registrovanih slučajeva, kako kod nas, tako i u evropskim zemljama, apsolutno nema razloga za zabrinutost, s obzirom na to da je ovo jedna uobičajena situacija sezone groznice Zapadnog Nila“, naglašava dr Plavša.
Navodi da Srbija, u poređenju sa ranijim sezonama, beleži uobičajen broj slučajeva na nedeljnom nivou.
„Tokom prethodnih sezona mi smo registrovali po više od 15 slučajeva tokom nedelje, tako da pet više u odnosu na prethodnu nedelju zaista nije neki dramatičan broj.“
Od 11 obolelih, deset sa neuroinvazivnim oblikom
Govoreći o kliničkoj slici, dr Plavša objašnjava da se kroz sistem nadzora najčešće registruju neuroinvazivni oblici bolesti, jer se pacijenti sa takvim simptomima javljaju lekaru.
„U odnosu na ovih 11, 10 je registrovano sa neuroinvazivnim oboljenjima, a jedna osoba je imala klasičnu groznicu Zapadnog Nila, tačnije nije razvila neuroinvazivni oblik, to jest nema neurološke simptome.“
Ističe da infekcija najčešće prolazi bez simptoma, dok samo manji broj zaraženih razvije groznicu Zapadnog Nila.
„Mali broj slučajeva razvije upravo ovu groznicu Zapadnog Nila, koja je praćena temperaturom, malaksalošću, infektivnim sindromom, karakterističnim i za druge virusne infekcije, dok jedan odsto obolelih razvije, nažalost, neuroinvazivni oblik bolesti“, objasnila je Plavša.
Upozorava da groznica Zapadnog Nila „i te kako može biti opasna“.
Zaštita od uboda komaraca najvažnija
Plavša naglašava da se virus Zapadnog Nila prenosi ubodom zaraženog komarca, zbog čega je osnovna mera prevencije upravo zaštita od uboda.
„Kada boravimo u prirodi, nosimo odeću dugih rukava i nogavica kako bismo pokrili što veći deo tela. Na otvorene delove tela nanosimo repelente, s obzirom na to da oni odbijaju komarce“, napominje dr Plavša.
Osobama koje žive u kućama savetuje da u dvorištima uklanjaju i isušuju mesta sa stajaćom vodom, dok bi oni koji žive u stanovima trebalo da koriste mreže na prozorima.
