Proboj u lečenju raka kože – eksperimentalna mRNK vakcina sprečila povratak bolesti

Vakcina nazvana intismeran, koja se personalizuje za svakog pacijenta, uspela je da spreči povratak ili širenje melanoma kod osoba koje su prethodno operisane radi uklanjanja tumora, kada je primenjivana u kombinaciji sa drugim lekom protiv raka, kejtrudom (Keytruda), saopštile su u sredu farmaceutske kompanije „Merk“ i „Moderna“.

„Ovi rezultati treće faze predstavljaju prekretnicu u istraživanju raka“, izjavio je generalni direktor „Moderne“, Stefan Bansel.

„Zajedno sa 'Merkom' počeli smo da pokazujemo transformativni potencijal ove tehnologije u rešavanju važnih medicinskih potreba koje još nisu zadovoljene u adjuvantnom lečenju melanoma“, naveo je Bansel. 

(Adjuvantna terapija je dodatni medicinski tretman koji se daje nakon glavnog lečenja, kao što je operacija, sa ciljem da se unište preostale ćelije bolesti, smanji rizik od povratka raka i poveća šansa za potpuno izlečenje.)

Melanom je najsmrtonosniji oblik raka kože. Prema navodima istraživača, samo oko trećine pacijenata sa najtežim oblikom bolesti živi pet godina nakon postavljanja dijagnoze.

Kompanije nisu saopštile koliko dugo su pacijenti koji su primali kombinaciju dva leka živeli bez napredovanja bolesti. Više detalja očekuje se na medicinskoj konferenciji kasnije ove godine, piše Volstrit džornal.

U ispitivanju je učestvovalo više od 1.000 pacijenata, koji su tokom gotovo godinu dana primali ili kombinaciju intismerana i kejtrude ili samo kejtrudu.

Ranija ispitivanja pokazala su da je primena kombinacije lekova smanjila rizik od povratka bolesti ili smrti za gotovo polovinu u poređenju sa primenom samo kejtrude.

Doktorka Nina Bardvadž, direktorka za imunoterapiju na Medicinskom fakultetu Ikan pri bolnici Maunt Sinaj, rekla je za Indipendent da tek treba da se vidi kada bi ova kombinacija lekova mogla da postane dostupna lekarima.

„Merk“ i „Moderna“, međutim, ispituju vakcinu i u kliničkim studijama za lečenje drugih vrsta raka, uključujući rak pluća, bešike i karcinom bubrežnih ćelija.

„Ovo je uzbudljiv period za imunoterapiju raka. Vakcine će verovatno moći da naprave razliku u određenim situacijama u kojima je tumorsko opterećenje malo“, napominje dr Bardvadž, koja je i nosilac katedre Vord–Kolman za istraživanje raka na tom fakultetu.

Personalizovani pristup lečenju tumora kod pacijenata predstavlja „važan napredak“ ka razvoju preciznijih lekova protiv raka, objasnila je za Indipendent doktorka Karen Knudsen, izvršna direktorka Parkerovog instituta za imunoterapiju raka.

„Biološka osnova ovog pristupa je ubedljiva, a studija pruža kliničku potvrdu kombinacije imunološkog odgovora usmerenog na specifične karakteristike tumora sa terapijom blokade kontrolnih tačaka imunskog sistema. To predstavlja sledeću granicu imunoterapije raka – ne samo aktiviranje imunskog sistema već i njegovo 'učenje' šta treba da napadne“, objašnjava dr Knudsen.

Ipak, dr Knudsen, koja je ranije bila izvršna direktorka Američkog društva za borbu protiv raka, istakla je da i dalje postoje pitanja u vezi sa efikasnošću ovog leka.

„Biće važno da se utvrde apsolutna korist i podaci o ukupnom preživljavanju. Potrebno je duže praćenje pacijenata kako bi se utvrdilo da li pojačani imunski odgovor specifičan za tumor zaista dovodi do trajnog sprečavanja povratka bolesti i pojave metastaza.“

„Ukoliko rezultati budu potvrđeni i tokom dugoročnijeg praćenja, ova studija mogla bi da ima značajne posledice po primenu terapija zasnovanih na mRNK i neoantigenima u sprečavanju povratka drugih vrsta raka“, zaključila je dr Knudsen.