Prof. dr Sovtić: Deci ne trebaju suplementi za jači imunitet – „zdrava nečistoća“ je poželjna

Letnji meseci obično donose nešto manji pritisak kada je reč o deci sa akutnim respiratornim infekcijama. Ipak, za Institut za majku i dete praktično nema perioda u kojem se obim posla značajno smanjuje.

„Institut, kao najveća pedijatrijska regionalna institucija, prima obolelu decu iz celog regiona – iz Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije, i za nas radnog vremena praktično nema“, ističe profesor Sovtić.

Objašnjava da ustaljeni režim prema kojem je Institut neparnim danima prijemna gradska ustanova ne znači da ostalim danima ne zbrinjava pacijente.

„Funkcionišući kao regionalna ustanova, primamo najteže obolele iz zemlje, ali i iz okruženja.“

Ambrozija ili prehlada – kako prepoznati razliku

Sezona ambrozije mnogim roditeljima donosi dilemu da li su kijanje, zapušen nos i kašalj kod deteta posledica alergije ili respiratorne infekcije.

Dr Sovtić objašnjava da se preosetljivost na ambroziju retko javlja kod sasvim male dece i da je po pravilu problem predškolaca, starije dece i adolescenata.

„Imaće simptome opstrukcije gornjih disajnih puteva, zapušen nos, svrab i kijanje, a pritom neće imati simptome prehlade koju uglavnom prate povišena temperatura, malaksalost i gubitak apetita.“

Kod pojedine dece preosetljivost na ambroziju može da izazove i simptome alergijske astme.

„Tada deca imaju naročito izražen noćni kašalj, a to može biti praćeno sviranjem u grudima, čujnim disanjem i osećajem nedostatka vazduha“, upozorava dr Sovtić.

Pet do sedam infekcija godišnje kod male dece nije neuobičajeno

Povratak u vrtiće i škole ponovo otvara pitanje čestih infekcija i načina na koji roditelji mogu da pripreme decu za boravak u kolektivu.

Gost Beogradske hronike naglašava da su deca mlađeg uzrasta osetljivija i da je imunizacija najbolji način prevencije zaraznih bolesti koje mogu imati teške posledice.

„To su infekcije koje uz imunizaciju ili izostanu ili budu ispoljene u mnogo blažoj kliničkoj formi“, objašnjava dr Sovtić.

Kada je reč o uobičajenim infekcijama koje se ispoljavaju kao prehlade, akutne crevne infekcije ili bolesti sa povišenom temperaturom, roditelji ne bi trebalo da budu iznenađeni njihovom učestalošću.

„Takvih situacija ima prosečno pet do sedam godišnje kod male dece, pa ako ste rđave sreće, to je svakih tri do četiri nedelje“, podseća doktor. 

Zbog toga je važno da bolesno dete ne ide u vrtić, jer jedno obolelo dete u kolektivu, upozorava, može dovesti do širenja infekcije među ostalima.

Poseban problem nastaje ako se relativno jednostavne i blage infekcije zakomplikuju težom kliničkom slikom ili bakterijskom superinfekcijom.

Bez posebnih preparata i suplemenata za „jačanje imuniteta“

Na pitanje šta roditelji mogu da urade kako bi poboljšali imunitet deteta pre polaska u kolektiv, dr Sovtić odgovara da rešenje nije u posebnim preparatima.

„Sve ono što su radili naši stari treba raditi i danas. Nikakvi posebni preparati, nikakvi vitamini, suplementi.“

Posebno ukazuje na prvih 1.000 dana života, koje opisuje kao svojevrstan „prozor šanse“ za pravilno sazrevanje imunskog sistema. Važnu ulogu u tom procesu imaju crevni i respiratorni sistem, kao i koža, preko kojih organizam dolazi u kontakt sa okruženjem.

„Ako je to okruženje takozvana 'zdrava nečistoća', to će dovesti do valjanog sazrevanja imunskog odgovora“, objašnjava pulmolog.

To, naglašava, ne znači da ne treba voditi računa o higijeni, već da nije potrebno stvarati sterilno okruženje.

„Ne treba previše da glancamo i čistimo da sve bude sterilno. Ako hemijskim sredstvima čistite kuću više od dva puta nedeljno, izlažete dete zagađenju unutar kuće, koje deluje vrlo iritantno na disajne puteve“, napominje dr Sovtić.

Jednako je važno da deca ne budu izložena duvanskom dimu. „Izlaganje elektronskim i klasičnim cigaretama izrazito je štetno za decu“, ističe Sovtić.

Pratiti kvalitet vazduha pre izlaska napolje

Kada je reč o boravku dece na otvorenom u Beogradu, dr Sovtić kaže da su povoljniji nešto viši delovi grada, u kojima postoji strujanje vazduha i gde je stepen aerozagađenja obično manji.

Ipak, umesto oslanjanja samo na lokaciju, roditeljima savetuje da prate aktuelne podatke o kvalitetu vazduha.

„Pratite kakva je zagađenost vazduha u trenutku kada biste izašli napolje i izbegavajte duži boravak na otvorenom kada je vazduh zagađen“, savetuje doktor, dodajući da i spoljno i zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru mogu nepovoljno da deluju na zdravlje.

„Respiratornih infekcija će uvek biti“

Govoreći o respiratornim infekcijama kod dece, Sovtić podseća na epidemiju velikog kašlja od pre nekoliko godina, tokom koje je zabeležen veliki broj obolelih, ali i smrtni ishodi kod nekoliko obolele dece.

Ističe da se program imunizacije prilagođava epidemiološkim prilikama i ocenjuje da su u toj oblasti napravljena značajna unapređenja. 

„Respiratornih infekcija će biti kroz celu evoluciju čoveka, ali i patogena koji nas okružuju. To je neprekidna borba.“

Prof. dr Aleksandar Sovtić, govoreći o radu Instituta,ističe da su poslednjih godina napravljeni značajni iskoraci – od uvođenja sekvencioniranja egzoma nove generacije, preko interventnih pulmoloških i kardioloških procedura, do minimalno invazivnih hirurških tehnika i novina u oblasti imunizacije.

Sve to, kako ukazuje, ima isti cilj – da deca koja u Institut dolaze bolesna dobiju savremeno lečenje i vrate se kući zdrava.