Dr Vukomanović: Ne treba čekati da dete ožedni – tada je već kasno

Deca su tokom ekstremno visokih temperatura izložena većem riziku od odraslih jer brže dehidriraju i lakše mogu da dožive toplotni udar, upozorava kardiolog i specijalista sportske medicine dr Goran Vukomanović iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Najvažnija mera zaštite, ističe, jeste redovan unos tečnosti.

„To deluje trivijalno i banalno, ali je u stvari suština. Deca piju tek kada osete žeđ, a kada se javi osećaj žeđi već je kasno. Zato ih treba naučiti da piju vodu i onda kada nisu žedna“, naglašava dr Vukomanović.

Roditeljima savetuje da najmlađoj deci tokom celog dana nude vodu, uz redovne i lagane obroke.

Posebnu pažnju, kaže, treba obratiti na decu koja vreme provode na bazenima ili na moru, jer boravak u vodi stvara varljiv osećaj rashlađenosti i potiskuje osećaj žeđi.

„Upravo tada treba povećati unos tečnosti. Za decu školskog uzrasta, u ovakvim uslovima, potrebno je najmanje dva litra tečnosti dnevno, ako nemaju dodatne fizičke aktivnosti. Svaka dodatna aktivnost zahteva i dodatni unos tečnosti“, ističe dr Vukomanović.

Upozorava i da su pojedina deca sklonija padu krvnog pritiska, naročito ako u porodici postoji nasledna predispozicija. Nedovoljan unos tečnosti i pojačano znojenje tokom visokih temperatura mogu dodatno da pogoršaju tegobe.

„Vrtoglavica, malaksalost i nedostatak energije često su posledica niskog krvnog pritiska, koji nije bolest već sklonost, ali ga nedostatak tečnosti i velike vrućine dodatno pogoršavaju“, objašnjava on.

Kada je reč o ishrani, savetuje da deca ne preskaču doručak i da obroci budu lagani, uz što više svežeg voća.

„Izbegavajte prerađenu hranu, viršle, grickalice i slične namirnice. Najbolji izbor su sveže voće i lagani obroci“, kaže dr Vukomanović.

Posebno naglašava značaj zaštite od sunca, jer boravak u hladovini ili u vodi ne pruža potpunu zaštitu od štetnog ultraljubičastog zračenja.

„Ljudi često misle da je hladovina dovoljna zaštita, ali nije. Kreme sa visokim zaštitnim faktorom treba nanositi pre ulaska u vodu, sačekati da ih koža upije, a nakon svakog kupanja i brisanja peškirom ponovo ih naneti“, ističe on.

Roditeljima savetuje da obrate pažnju na simptome koji mogu ukazivati da je dete pretrpelo posledice vrućine.

„Glavobolja, malaksalost, gubitak živosti i povišena temperatura znaci su upozorenja. Povišena temperatura može ukazivati na toplotni udar, ali i na letnje infekcije, poput gastroenteritisa praćenih povraćanjem i prolivom, koje dodatno dovode do dehidratacije“, upozorava dr Vukomanović.

Kada je reč o fizičkoj aktivnosti, preporuka je da se ona svede na minimum tokom najtoplijeg dela dana.

„Ako deca već borave napolju, najbolje je da to bude rano ujutru ili kasno uveče, po mogućstvu u prirodi i u hladu. Ekstremne napore sada treba izbegavati. Profesionalni sportisti često nemaju izbora, ali deca imaju i treba da smanje intenzitet aktivnosti. Ovo je praktično elementarna nepogoda“, naglašava on.

Na kraju, dr Vukomanović izdvaja tri najvažnije preporuke za roditelje i decu: „Budite u hladu, budite kod kuće kad god je to moguće, pravilno klimatizujte prostor i unosite što više tečnosti.“