Gledanje televizije povezano sa promenama u mozgu i većim rizikom od demencije

U studiji koja je obuhvatila oko 1.700 odraslih osoba, oni koji su često gledali televiziju kasnije su imali manju zapreminu moždanih regiona zaduženih za pamćenje, donošenje odluka i obradu vizuelnih informacija, kao i više znakova oštećenja bele moždane mase.

Zanimljivo je da samo sedenje nije bilo glavni problem, jer su ljudi koji su dugo sedeli na poslovima koji zahtevaju mentalni angažman često imali zdravije obrasce moždane strukture.

„Ugasi televizor, uništiće ti mozak!“ – rečenica je koju su mnogi slušali od detinjstva. Iako je tvrdnja da televizija „uništava“ mozak očigledno preuveličana, novo istraživanje ukazuje da prekomerno gledanje televizije ipak može imati značajne posledice po zdravlje mozga.

Nedavna studija objavljena u časopisu Alzheimer's and Dementia: Journal of the Alzheimer's Association pokazala je da su odrasli koji su u srednjim godinama života izjavili da „veoma često“ gledaju televiziju kasnije imali manju zapreminu moždanih regiona povezanih sa pamćenjem.

Kod njih su takođe uočene manje zapremine frontalnog i potiljačnog režnja, kao i veća oštećenja bele moždane mase – promene koje se povezuju sa starenjem, većim rizikom od moždanog udara, kognitivnim padom i demencijom.

„Godinama smo se fokusirali na to koliko ljudi sede. Naši rezultati pokazuju da bi trebalo da obratimo pažnju i na to šta rade dok sede“, kaže Dejvid Rajhlen, profesor bioloških nauka i antropologije na Koledžu USC Dornsife i jedan od vodećih autora studije.

Važno je naglasiti da se rezultati nisu mogli objasniti samo nedostatkom fizičke aktivnosti. Drugi oblici sedenja nisu bili povezani sa istim promenama u mozgu, što ukazuje da vrsta aktivnosti tokom sedenja može biti važnija nego što se ranije mislilo.

Praćenje navika gledanja televizije u srednjim godinama

Istraživači su analizirali podatke oko 1.700 odraslih osoba prosečne starosti 53 godine. Ispitanici su bili uključeni u američku studiju Atherosclerosis Risk in Communities (ARIC) između 1987. i 1989. godine, koja dugoročno prati zdravlje srca i mozga.

Učesnici su naveli koliko često gledaju televiziju u slobodno vreme, na skali od „nikada/retko“ do „veoma često“. Takođe su odgovarali koliko vremena tokom radnog dana provode sedeći.

Više od 20 godina kasnije svi su prošli snimanje mozga magnetnom rezonancom (MRI). U poređenju sa onima koji su televiziju gledali „nikada“ ili „retko“, ispitanici koji su naveli da je gledaju „veoma često“ pokazali su brojne strukturne razlike u mozgu.

Manji moždani regioni i više oštećenja bele mase

Kod osoba koje su često gledale televiziju utvrđene su manje zapremine regiona povezanih sa ranim znacima Alchajmerove bolesti. Takođe su imale veću količinu takozvanih hiperintenziteta bele mase – promena koje ukazuju na oboljenje sitnih krvnih sudova mozga i dovode se u vezu sa kognitivnim propadanjem i demencijom.

Ista grupa imala je i manje frontalne i potiljačne režnjeve. Frontalni režnjevi igraju ključnu ulogu u planiranju, donošenju odluka i drugim izvršnim funkcijama, dok su potiljačni režnjevi zaduženi za obradu vizuelnih informacija.

Ove razlike ostale su prisutne i nakon što su istraživači uzeli u obzir fizičku aktivnost, dijabetes, indeks telesne mase, pušenje i konzumiranje alkohola.

Ipak, studija ima određena ograničenja. Navike gledanja televizije zasnivale su se na samoizveštavanju ispitanika, što je manje precizno od direktnog merenja vremena provedenog ispred ekrana. Takođe, učesnici nisu imali snimke mozga na početku studije, pa buduća istraživanja sa početnim MRI snimanjem mogu pružiti pouzdanije dokaze o tome kako se mozak menja tokom vremena.

Nije svako sedenje isto

Jedan od najzanimljivijih nalaza bio je da samo sedenje nije glavni uzrok uočenih razlika u mozgu.

Ispitanici koji su veći deo radnog dana provodili sedeći zapravo su imali veće frontalne i potiljačne režnjeve i manje hiperintenziteta bele mase. To ukazuje na bolje zdravlje mozga u odnosu na osobe koje su većinu vremena provedenog u sedećem položaju koristile za gledanje televizije.

Autori studije smatraju da je moguće objašnjenje to što mnogi poslovi koji podrazumevaju sedenje zahtevaju rešavanje problema, koncentraciju i druge oblike intelektualnog angažovanja. Drugim rečima, mentalno aktivno sedenje može imati sasvim drugačiji uticaj na mozak od pasivnog gledanja televizije.

Promene izraženije kod muškaraca

Istraživači su uočili i razlike između muškaraca i žena. Kada su analizirali MRI snimke po polu, većina promena povezanih sa gledanjem televizije i sedenjem na poslu bila je izraženija kod muškaraca.

To ukazuje da bi muškarci mogli biti osetljiviji na ove uticaje, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razumelo zbog čega.

Nalazi pokazuju da je sedenteran način života složeniji nego što se ranije mislilo i da će buduće zdravstvene preporuke možda morati da budu preciznije. Umesto da pacijentima jednostavno savetuju da manje sede, lekari bi u budućnosti mogli da preporučuju i ograničavanje vremena provedenog ispred televizora, uz izbor aktivnosti koje više angažuju mozak dok osoba sedi.

„Često savetujemo ljude da ne provode previše vremena sedeći, ali bi stručnjaci možda trebalo da prošire tu preporuku i na aktivnosti koje obavljaju dok sede, jer izgleda da one različito utiču na zdravlje mozga“, zaključuje Natan Feter, vodeći autor studije i postdoktorski istraživač na programu za biologiju čoveka i evolucije na USC Dornsife.