Da li je klima zaista kriva za prehladu – neurofiziolog otkriva šta je mit, a šta stvarna opasnost

Visoke letnje temperature ponovo su otvorile pitanje da li klima-uređaji izazivaju prehladu ili je reč o jednom od najrasprostranjenijih letnjih mitova.

„Klima sama po sebi nije uzročnik prehlade, ali može doprineti njenom nastanku ukoliko je nepravilno koristimo, naročito tokom letnjih meseci“, rekao je dr Hrnčić.

Ističe da hladan i suv vazduh isušuje sluznicu disajnih puteva, koja predstavlja prvu liniju odbrane od virusa i bakterija.

„Kada dugo boravimo u klimatizovanoj prostoriji, u kojoj je temperatura veoma niska, a vazduh suv, isušujemo sluznicu respiratornog trakta, pa ona gubi svoje odbrambene funkcije“, objasnio je Hrnčić.

Zbog toga se mogu javiti suvo grlo, peckanje u očima, kijanje i kašalj, ali to ne mora da znači da je reč o infekciji.

„Dok god nemamo povišenu telesnu temperaturu i dok su simptomi blagi i prolazni, možemo ih pripisati tome da su posledica klimatizacije“, naveo je Hrnčić.

Dodaje da pojava povišene telesne temperature može ukazivati na infekciju i da je tada potrebno obratiti se lekaru.

Posebno su osetljive osobe koje boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i ljudi koji dugo rade za računarom, jer ređe trepću, zbog čega je suzni film koji štiti oči manje efikasan.

Izbegavajte direktan udar klime

Hrnčić upozorava i na značaj redovnog održavanja klima-uređaja.

„Ti filteri mogu da budu izvor različitih buđi, plesni, gljivica i drugih mikroorganizama. Zbog toga moramo redovno da servisiramo klimu i čistimo filtere“, naglasio je Hrnčić.

Savetuje da se izbegava direktno strujanje hladnog vazduha ka licu, vratu ili grudnom košu.

„Po svaku cenu treba izbeći direktan udar klime u organizam“, rekao je Hrnčić.

Kada je reč o podešavanju temperature, preporuka je da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude prevelika.

„Dvadeset šest ili 27 stepeni unutar prostorije, ako je napolju 35 ili 36, sasvim je zadovoljavajuće. Ne treba ići na 19 ili 20 stepeni“, istakao je Hrnčić.

Dodaje da je bolje da klima radi neprekidno, u blažem režimu, nego da se često uključuje i isključuje.