Zašto piće nije dobar način borbe sa stresom – problemi ostaju, a i oštećenja mozga

Nedavno istraživanje Univerziteta u Masačusetsu u Amherstu pokazuje da upotreba alkohola za ublažavanje stresa u ranoj odrasloj dobi može ostaviti dugotrajne posledice na mozak koje ne nestaju ni posle godina apstinencije.

Studija je pokazala da ove promene mogu postati uočljive već u srednjim godinama života, smanjujući mentalnu fleksibilnost, povećavajući verovatnoću povratka alkoholu u stresnim situacijama i doprinoseći obrascima kognitivnog propadanja karakterističnim za demenciju i Alchajmerovu bolest.

Rezultati, objavljeni u časopisu Alcohol Clinical and Experimental Research, pružaju novo razumevanje načina na koji alkohol i stres zajedno menjaju moždane mreže. Istraživači smatraju da bi ovo saznanje moglo dovesti do razvoja efikasnijih terapija koje će se baviti dugoročnim posledicama konzumiranja alkohola, a ne samo prestankom pijenja.

Kako stres i alkohol međusobno pojačavaju dejstvo

Naučnici već dugo znaju da stres i alkohol mogu da podstiču jedan drugi. Alkohol može privremeno ublažiti osećaj stresa, ali učestalo pijenje slabi prirodnu sposobnost mozga da sam reguliše reakciju na stres. Vremenom to može dovesti do toga da osoba sve češće i u većim količinama poseže za alkoholom kako bi postigla isti efekat olakšanja.

Istovremeno, prekomerno konzumiranje alkohola može povećati nivo stresa jer doprinosi lošim odlukama i njihovim negativnim posledicama. Tako nastaje začarani krug koji postaje sve teže prekinuti, dok se mozak postepeno prilagođava stalnoj izloženosti i stresu i alkoholu. Upravo su te dugoročne promene bile predmet ovog istraživanja.

„Moja laboratorija proučava neuronske mreže koje stoje u osnovi donošenja odluka. Svi znamo da alkohol često dovodi do loših odluka, ali želeli smo da saznamo kako konzumiranje alkohola u ranoj odrasloj dobi, u kombinaciji sa stresom, utiče na te moždane mreže tokom starenja. Ako razumemo kako alkohol i stres menjaju moždane veze, moći ćemo da razvijemo bolje načine pomoći ljudima“, rekla je Elena Vejzi, vanredna profesorka biologije na Univerzitetu Masačusets u Amherstu i glavna autorka studije.

Kombinacija stresa i alkohola izaziva veće promene u mozgu

Uz podršku američkog Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizam (NIAAA), Vejzi i njen tim sproveli su istraživanje na miševima. Rezultati su pokazali da kombinacija alkohola i stresa ima znatno snažniji uticaj nego svaki od tih faktora pojedinačno.

Istraživači su otkrili da je intenzivno konzumiranje alkohola radi suočavanja sa stresom u ranoj odrasloj dobi povećalo verovatnoću da će se životinje ponovo okrenuti alkoholu kada se suoče sa stresom u srednjim godinama života, čak i nakon dugog perioda potpune apstinencije. To ukazuje da stres i alkohol zajedno izazivaju trajne promene u mozgu koje opstaju dugo nakon prestanka pijenja.

Zanimljivo je da istraživači nisu uočili značajne razlike u sposobnosti učenja između sredovečnih miševa koji su ranije pili zbog stresa i onih koji su pili manje. Najveća razlika odnosila se na kognitivnu fleksibilnost – sposobnost da se osoba brzo prilagodi promenama i donese nove odluke kada se okolnosti promene.

„Srednje životno doba je period kada problemi počinju da se nagomilavaju. Znamo da je alkohol faktor rizika za rano kognitivno propadanje, a u našem istraživanju videli smo da kombinacija alkohola i stresa izaziva upravo one teškoće u prilagođavanju promenama koje se javljaju i u ranim fazama demencije“, rekla je Vejzi.

Trajno oštećenje centra za donošenje odluka

Kako bi otkrili zbog čega dolazi do ovih dugotrajnih posledica, istraživači su se usredsredili na malu oblast moždanog stabla poznatu kao locus coeruleus (LC), koja ima važnu ulogu u prilagodljivom donošenju odluka kod ljudi i miševa.

Kod zdravog mozga, LC se aktivira tokom stresnih situacija, a zatim se vraća u normalno stanje kada stres prođe. Međutim, kod miševa koji su bili izloženi i alkoholu i hroničnom stresu, ova oblast izgubila je važne molekularne mehanizme koji joj omogućavaju da se „isključi“ nakon prestanka stresa. Zbog toga je njen rad ostao trajno poremećen, što je umanjilo sposobnost mozga da donosi efikasne odluke.

Tim istraživača otkrio je i visok nivo oksidativnog stresa u LC-u. Ovaj oblik ćelijskog oštećenja često se nalazi u mozgu osoba obolelih od Alchajmerove bolesti i može oštetiti ćelije širom organizma. Čak ni nakon dugotrajne apstinencije, mozak sredovečnih miševa koji su ranije intenzivno pili nije pokazivao značajne znake oporavka od ovih oštećenja.

„Mozak se zaista teško oporavlja od kombinacije hroničnog stresa i intenzivnog konzumiranja alkohola u ranom odraslom dobu. Verujemo da bi oksidativna oštećenja mogla biti jedan od razloga zbog kojih se ljudi vraćaju alkoholu čak i posle dugotrajne apstinencije. Upravo te trajne promene u mozgu narušavaju donošenje odluka i dovode do ranog kognitivnog propadanja povezanog sa demencijom“, zaključila je Vejzi.