Hrana koja najviše „prija" našem mozgu verovatno nije ona koju očekujete: Studija otkrila koji režim daje najbolje rezultate

Različiti režimi ishrane godinama se smenjuju kao najzdraviji izbor, ali rezultati novog velikog istraživanja ukazuju da jedan od njih ubedljivo prednjači kada je reč o očuvanju zdravlja mozga.

Naučnici sa Harvarda uporedili su šest različitih načina ishrane i njihovu povezanost sa kognitivnim zdravljem tokom dužeg vremenskog perioda. Iako su svi ispitivani režimi bili povezani sa određenim zdravstvenim koristima, jedan je pokazao ubedljivo najbolje rezultate. Iznenađujuće, to nije bila mediteranska ishrana.

Najbolje rezultate ostvario je DASH režim ishrane (Dietary Approaches to Stop Hypertension), koji je prvobitno razvijen kao način snižavanja povišenog krvnog pritiska.

Danas ga preporučuje Američko udruženje za srce osobama koje boluju od hipertenzije ili imaju porodičnu istoriju srčanih oboljenja, ali sve više dokaza ukazuje da njegove koristi daleko prevazilaze zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Više od 159.000 ispitanika praćeno tri decenije

Istraživanje je obuhvatilo 159.347 učesnika, koji su tokom skoro 30 godina, otprilike svake četiri godine, prijavljivali svoje navike u ishrani.

Na osnovu tih podataka naučnici su procenjivali koliko se njihova ishrana poklapa sa šest različitih nutritivnih režima i potom analizirali povezanost sa očuvanjem kognitivnih funkcija. DASH ishrana dosledno je pokazala najbolje rezultate.

Osobe koje su se najdoslednije pridržavale ovog režima imale su 41 odsto manji rizik od subjektivnog kognitivnog opadanja u odnosu na one koji su ga najmanje poštovali.

Na drugom i trećem mestu našli su se zdravi biljni režim ishrane i režim koji ograničava namirnice koje podstiču lučenje insulina, a oba su bila povezana sa 24 odsto manjim rizikom od kognitivnog pada.

Planetarni zdravstveni indeks ishrane, koji podseća na mediteransku ishranu, ali uz stroža ograničenja crvenog mesa, bio je povezan sa 20 odsto manjim rizikom, dok je režim sličan mediteranskoj ishrani (AHEI-2010) smanjio rizik za 16 odsto.

DASH ishrana nadmašila je sve ostale režime. Istovremeno, učesnici koji su se najdoslednije pridržavali DASH režima na testovima kognitivnog starenja postizali su rezultate koji su odgovarali mlađim osobama. Na primer, na testovima radne memorije u proseku bili 1,37 godina „mlađi“ od svojih realnih godina.

Najveće koristi ako se zdravo hranite već u srednjim godinama

Autori istraživanja naglašavaju da je pozitivan efekat DASH ishrane bio prisutan čak i kada su navike u ishrani analizirane do 26 godina pre procene kognitivnih sposobnosti.

„DASH ishrana je dosledno bila povezana sa rizikom od subjektivnog kognitivnog opadanja čak i kada je merena do 26 godina pre procene, a pokazala je snažnu zaštitnu povezanost u različitim životnim dobima, naročito u srednjem životnom periodu, od 45. do 54. godine.“, navode autori studije.

To znači da se najveće koristi postižu ako se zdrave navike u ishrani usvoje već u srednjem životnom dobu, a ne tek u starosti.

Naučnici ipak naglašavaju da ova studija pokazuje povezanost, ali ne i direktnu uzročno-posledičnu vezu.

Ipak, slični rezultati ponavljaju se u sve većem broju istraživanja. Nedavno je pokazano da i MIND ishrana, koja predstavlja kombinaciju mediteranskog i DASH režima, ima povoljan uticaj na zdravlje mozga, dok druga istraživanja povezuju visok unos prerađenog crvenog mesa sa povećanim rizikom od demencije.

Promene treba uvoditi postepeno

Vođa istraživanja, epidemiolog sa Harvarda Kjetil Bjornevik, smatra da ljudi ne treba preko noći da menjaju način ishrane.

„Ako neko želi da poboljša zdravstvenu vrednost svoje ishrane, trebalo bi da uvodi spore i postepene promene, jer je veća verovatnoća da će ih se dugoročno pridržavati“, rekao je Bjornevik. Ističe da je ohrabrujuće što su i drugi režimi ishrane pokazali pozitivne efekte: „Ono što ohrabruje jeste doslednost rezultata kod različitih načina ishrane, što ukazuje da ne postoji samo jedan ispravan pristup i da različite strategije ishrane mogu imati povoljan uticaj na kognitivno zdravlje".

Prema njegovim rečima, bez obzira na konkretan režim ishrane, najbolje rezultate daju oni načini ishrane koji stavljaju naglasak na povrće, ribu i integralne žitarice, a istovremeno ograničavaju unos crvenog i prerađenog mesa, pržene hrane i zaslađenih napitaka.

„U širem smislu, svaki režim ishrane koji naglašava povrće, ribu i integralne žitarice, a ograničava crveno i prerađeno meso, prženu hranu i zaslađene napitke, u skladu je sa onim što naši rezultati pokazuju kao korisno", navode istraživači.

Naučnici zaključuju da sve više dokaza ukazuje na to da ono što je dobro za srce, najverovatnije je dobro i za mozak, ali ističu da su za konačne zaključke potrebna dodatna velika istraživanja i „randomizovane" kliničke studije.