Jedna faza sna mogla bi da bude ključna za smanjenje rizika od demencije

Poznato je da je kvalitetan noćni san od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma, ali značaj sna je mnogo veći nego što većina ljudi pretpostavlja. Prema rezultatima istraživanja, rizik od razvoja demencije može da raste sa godinama ukoliko osoba ne dobija dovoljno sporotalasnog sna.

Studija objavljena 2023. godine pokazala je da su osobe starije od 60 godina za 27 odsto sklonije razvoju demencije ukoliko svake godine izgube samo jedan procenat ove vrste dubokog sna.

Sporotalasni san predstavlja treću fazu ljudskog ciklusa spavanja koji traje oko 90 minuta, a sama faza traje između 20 i 40 minuta. To je najodmornija faza sna tokom koje se moždani talasi i srčani ritam usporavaju, dok krvni pritisak opada.

Duboki san jača mišiće, kosti i imuni sistem, a istovremeno priprema mozak za usvajanje novih informacija.

Nedavno istraživanje takođe je pokazalo da su osobe kod kojih su uočene promene na mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću postizale bolje rezultate na testovima pamćenja kada su imale više sporotalasnog sna.

„Sporotalasni san, odnosno duboki san, na više načina podržava starenje mozga, a znamo i da san pospešuje uklanjanje metaboličkog otpada iz mozga, uključujući i proteine koji se nagomilavaju kod Alchajmerove bolesti“, izjavio je neuronaučnik Metju Pase sa Univerziteta Monaš u Australiji.

„Međutim, do sada nismo bili sigurni kakvu ulogu sporotalasni san ima u razvoju demencije. Naši nalazi ukazuju na to da bi gubitak sporotalasnog sna mogao da bude faktor rizika za demenciju na koji je moguće uticati.“

Praćenje učesnika tokom 17 godina

Pase i njegove kolege iz Australije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država analizirali su podatke 346 učesnika Framingamske studije o srcu, koji su prošli dva noćna ispitivanja sna – prvo između 1995. i 1998. godine, a drugo između 2001. i 2003. godine. Prosečan razmak između dva testiranja iznosio je pet godina.

Ova grupa ispitanika, koja u trenutku istraživanja 2001–2003. godine nije imala dijagnostikovanu demenciju, a koja je do 2020. godine bila starija od 60 godina, omogućila je istraživačima da uporede podatke iz dva detaljna polisomnografska ispitivanja sna i potom prate pojavu demencije kod učesnika sve do 2018. godine.

„Koristili smo ove podatke kako bismo ispitali kako se sporotalasni san menja sa starenjem i da li su promene u njegovom udelu povezane sa rizikom od demencije u kasnijem životnom dobu, čak i do 17 godina kasnije“, rekao je Pase.

Tokom 17 godina praćenja zabeležena su 52 slučaja demencije među učesnicima. Istraživači su analizirali i podatke o nivou sporotalasnog sna zabeležene tokom studija spavanja kako bi utvrdili postoji li veza sa kasnijom pojavom demencije.

Ukupno posmatrano, ustanovljeno je da se količina sporotalasnog sna smanjuje nakon 60. godine života, pri čemu gubitak dostiže vrhunac između 75. i 80. godine, a zatim se stabilizuje.

Upoređujući rezultate prvog i drugog ispitivanja sna, istraživači su otkrili povezanost između svakog procentnog poena godišnjeg pada sporotalasnog sna i povećanja rizika od razvoja demencije za 27 odsto.

Kada su se posebno usredsredili na Alchajmerovu bolest, koja predstavlja najčešći oblik demencije, rizik je rastao na 32 odsto.

Povezanost sa genetskim rizikom za Alchajmerovu bolest

Framingamska studija o srcu tokom vremena beleži brojne zdravstvene pokazatelje, uključujući gubitak zapremine hipokampusa – jedan od ranih znakova Alchajmerove bolesti – kao i uobičajene faktore koji doprinose razvoju kardiovaskularnih oboljenja.

Nizak nivo sporotalasnog sna bio je povezan sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, upotrebom lekova koji mogu da utiču na san, kao i prisustvom gena APOE ε4, koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću.

„Otkrili smo da je genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest, ali ne i zapremina mozga, bio povezan sa ubrzanim opadanjem sporotalasnog sna“, naveo je Pase.

Iako su uočene jasne povezanosti, autori ističu da ova vrsta istraživanja ne dokazuje da gubitak sporotalasnog sna izaziva demenciju. Takođe je moguće da procesi u mozgu povezani sa razvojem demencije dovode do gubitka sna. Da bi se ovi odnosi u potpunosti razumeli, potrebna su dodatna istraživanja.

U međuvremenu, stručnjaci ističu da je važno posvetiti pažnju kvalitetnom i dovoljno dugom snu, jer njegova uloga daleko prevazilazi samo jačanje pamćenja.

Postoje i koraci koje pojedinci mogu preduzeti kako bi povećali verovatnoću da ostvare više ovog važnog sporotalasnog sna.

Studija je objavljena u časopisu JAMA Neurology.