Da li je moguće vratiti vreme? Počela kontroverzna terapija podmlađivanja očiju

Američka biotehnološka kompanija “Life Biosciences” ove nedelje je saopštila da je prvom pacijentu primenila eksperimentalnu terapiju osmišljenu da preokrene gubitak vida povezan sa starenjem.

Ambiciozna ideja zasniva se na podmlađivanju ćelija aktiviranjem tri gena u retinalnim ganglijskim ćelijama, koje povezuju mozak i oči.

Ovi nervi se prirodno ne obnavljaju. Ako su oštećeni usled bolesti, poput glaukoma, može doći do naglog i neprimetnog gubitka vida koji je na kraju trajan.

Eksperimentalna terapija pod nazivom "ER-100" sada se testira na ljudima kako bi pokušala da preokrene ono što se do sada smatralo nepovratnim.

Dejvid Sinkler i njegove kolege sa Univerziteta Harvard rade na razvoju "ER-100" već nekoliko godina. Godine 2020. otkrili su da pomoću ove terapije mogu delimično da reprogramiraju stare ćelije kod miševa tako da se ponašaju više poput mladih.

Istraživači sa Harvarda licencirali su tehnologiju kompaniji "Life Bio", čiji je suosnivač Sinkler, a koja od tada sprovodi pretklinička ispitivanja.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 15. januara ove godine novi tretman za prvo kliničko ispitivanje.

Terapija je osmišljena tako da „resetuje“ hemijske oznake koje se s godinama nakupljaju na DNK.

Ukoliko bi stare ćelije u ljudskom telu mogle bezbedno da se vrate u mlađe stanje, mogućnosti bi bile gotovo neograničene.

Ipak, važno je ne donositi prerane zaključke pre nego što stignu prvi rezultati. Reč je o malom ispitivanju koje je pre svega usmereno na bezbednost i obuhvata do 18 ljudi. Potencijal je veliki, ali su veliki i rizici.

Prva istraživanja na primatima koji nisu ljudi ukazuju da “ER-100” ima potencijal da obnovi funkciju oštećenih ćelija. Međutim, promena ekspresije gena može krenuti u pogrešnom pravcu i nosi poznate i nepoznate opasnosti, uključujući mogućnost da neke ćelije postanu kancerogene.

„Jedan od izazova je to što ER-100, čak i u idealnim uslovima reprogramiranja (koje niko ne poznaje u ljudskom oku), neće smanjiti očni pritisak kod glaukoma“, istakao je ranije ove godine na svom blogu The Niche biolog matičnih ćelija Pol Nepfler sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu.

„Zato, čak i ako dođe do podmlađivanja, njegovi efekti možda neće biti trajni“, dodaje Nepfler.

“ER-100” deluje tako što se u organizam ubrizgava virus koji nema sposobnost da izazove zaraznu bolest.

Taj virus služi kao nosilac genetskih uputstava do retinalnih ganglijskih ćelija. Prema tim uputstvima stvaraju se tri proteina koja pomažu da se ćelije vrate u mlađe i funkcionalnije stanje – barem prema određenim pokazateljima.

Geni su pod kontrolom genetskog prekidača koji ih aktivira samo kada učesnici uzimaju određeni antibiotik.

Ako učesnik prestane da uzima antibiotik, geni se isključuju, što omogućava određeni stepen kontrole.

„ER-100 ne menja postojeće gene učesnika“, navodi se u opisu kliničkog ispitivanja.

Prva studija na ljudima počeće lečenjem 12 učesnika, jednog po jednog, koji boluju od određene vrste glaukoma poznate kao glaukom otvorenog ugla (OAG).

Nakon toga, istraživači će uključiti još do šest učesnika sa oštećenjem očnog nerva poznatim kao nearteritična prednja ishemijska optička neuropatija.

Učesnici će biti praćeni najmanje pet godina, ali neće svi nužno primiti istu dozu. Naučnici će je prilagođavati u zavisnosti od reakcije pacijenata.

Ovo prvo ispitivanje pre svega ima za cilj da utvrdi bezbednost terapije, ali će objaviti i prve podatke o tome kako tretman utiče na vid.

Da li ova terapija zaista može da „preokrene starenje“ retinalnih ganglijskih ćelija, za sada nije poznato. Naučnici se, uostalom, još uvek ne slažu ni oko toga kako bi takvo podmlađivanje uopšte izgledalo.

Trenutno se biološko starenje meri pomoću brojnih različitih „satova“, od kojih svaki na određeni način utiče na zdravlje, funkciju i dugovečnost ćelija.

Ali koji su od tih „satova“ najvažniji? I da li je neophodno da se svi oni „vrate unazad“ kako bi se moglo govoriti o stvarnom preokretanju procesa starenja?