Od hepatitisa do HIV-a i kovida – 100 godina Klinike za infektivne i tropske bolesti

Klinika za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije obeležava 100 godina rada. Od osnivanja 1926. godine do danas, ova zdravstvena ustanova nije zatvarala vrata pacijentima, bez obzira na to da li su u toku bile epidemije ili mirniji periodi.

Direktor Klinike, prof. dr Goran Stevanović, ističe da je reč o značajnom jubileju za srpsko zdravstvo: „Jubilej od jednog veka rada ustanove na našim terenima, u našim uslovima, mislim da je jedan veliki značajan datum koji zaista treba da se obeleži i koji treba da se pomene“.

Tradicija ustanove, dodaje, ogleda se u tome što nikada nije prestajala da prima pacijente.

„Klinika nikada nije zatvarala svoja vrata pacijentima. Mi i danas imamo veliki broj pacijenata. Na lečenju je preko 120 bolesnika“, naveo je profesor Stevanović.

Prema njegovim rečima, trenutno dominiraju uobičajene sezonske infekcije i stanja van epidemijskih perioda – neuroinfekcije, akutni dijarejalni sindromi, sepse, nejasna febrilna stanja, kao i pacijenti sa hepatološkim oboljenjima i HIV infekcijom.

Godišnje se u ovoj ustanovi leči više od 4.000 hospitalizovanih pacijenata, dok broj ambulantnih pregleda premašuje 20.000.

Kamen spoticanja: nedovoljan obuhvat imunizacijom

Govoreći o aktuelnim zdravstvenim pretnjama u svetu, poput ebole i hantavirusa, dr Stevanović naglašava da su te bolesti pod pažljivim nadzorom međunarodnih zdravstvenih institucija. Međutim, kao nešto što se ne sviđa infektolozima, izdvaja bolesti protiv kojih postoji vakcina, ali se i dalje javljaju zbog nedovoljnog obuhvata imunizacijom.

„Ne bi trebalo više da imamo obolelih od malih boginja, ali takve stvari se dešavaju jer vakcinacioni odziv pada i nije adekvatan da pokrije i obezbedi zdravlje cele populacije“, upozorio je direktor Infektivne klinike i dodao da to nije jedina bolest koja se vakcinacijom može sprečiti, a epidemije se javljaju i dalje.

Još veći izazov za budućnost, smatra, predstavlja antimikrobna rezistencija.

„Ono što nas zaista plaši, i to ne u ovom trenutku nego perspektivno za decenije koje dolaze, jeste rastuća otpornost patogena na antimikrobne agense“, naglasio je Stevanović.

S druge strane, savremena medicina je donela značajan napredak u lečenju mnogih bolesti. „Hepatitis Ce, gde je jedna evolucija terapije od praktično lekova koji malo pomažu stigla dotle da danas imamo pacijente koji su izlečeni“, naveo je profesor.

Pandemija nije najveći izazov Klinike za infektivne i tropske bolesti

Klinika je jubilej dočekala i u obnovljenim uslovima rada. Renoviranje je započeto neposredno pred pandemiju kovida 19, što je dodatno otežalo organizaciju rada. Ipak, kako ističe profesor Stevanović, pandemija nije ono što im je zadalo najviše muka.

„Najveći izazov, u stvari, jeste da nakon jednog veka istorije održimo ugled, održimo nivo klinike koji su nam ostavili naši prethodnici i da pokušamo još malo nešto da unapredimo za budućnost“, poručio je direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS.

U Kolačevoj zadužbini sutra će biti organizovana i svečana akademija povodom sto godina postojanja i rada Klinike za infektivne i tropske bolesti „Dr Kosta Todorović“ Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.