Mladi između informacija i zabluda: zašto je razgovor o reproduktivnom zdravlju i dalje nedovoljan

Iako se često stiče utisak da su mladi danas dobro informisani, prof. dr Ana Mitrović upozorava da površno znanje može biti opasnije od neznanja. „Svaka informacija na nivou poznavanja samo pojma nije dobra. Nekada je bolje čak i ne znati nego znati površno i doneti površni zaključak“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Prema njenim rečima, temelj znanja mora da se postavi u porodici, a zatim da ga sistemski nadogradi obrazovni sistem. Pojedinačni nastupi u medijima i povremene edukacije, iako korisni, nemaju dovoljno dugotrajan efekat. Zato je, kako naglašava, neophodno uvesti kontinuirano i prilagođeno obrazovanje koje će pratiti svaku generaciju.

Iskustvo pokazuje da javni nastupi i predavanja ipak imaju odjeka, ali kratkoročno. „Potrebno je nešto što je sistemski, što će se ponavljati, duže odzvanjati“, napominje profesorka i dodaje da je važno mladima prići na način koji im je blizak – kroz kanale koje oni koriste i u vremenu koje im odgovara.

Posebnu ulogu u edukaciji imaju roditelji. Razgovori u porodici, ističe dr Mitrović, treba da budu otvoreni i oslobođeni predrasuda. Mladima je važno poslati poruku da su zaljubljivanje i bliskost normalni, ali da je očuvanje zdravlja odgovornost koja počinje upravo u tim godinama.

U praksi se, međutim, često pokazuje da adolescenti ne razmišljaju o posledicama. Rizici su brojni – od polno prenosivih infekcija do neplanirane trudnoće, ali i pitanja prevencije, poput vakcinacije protiv HPV-a. Nedovoljno znanje dovodi do pogrešnih uverenja, koja mogu imati dugoročne posledice.

Jedna od najčešćih zabluda je uverenje da se „to ne može da se desi meni“. „Te vrste infekcija koje se prenose seksualnim odnosom ne mora da znači da ćete vi videti potencijalno problem sa sekretom ili nekim crvenilom“, objašnjava doktorka, naglašavajući da odsustvo simptoma ne znači i odsustvo rizika.

Problem je i u pogrešnom razumevanju kontracepcije. Mnogi mladi ne koriste redovne, pouzdane metode, već se oslanjaju na hitnu kontracepciju, i to tek kada se pojavi strah od trudnoće. Ona upozorava da je to „poslednja linija odbrane“, a ne zamena za redovnu zaštitu.

Posebno naglašava da hitna kontracepcija ne prekida već nastalu trudnoću, što je još jedna česta zabluda. 

„To je moj apel, da informaciju traže na pravom mestu, ne da čekaju da se međusobno informišu i ne da pretražuju društvene mreže. Dođite direktno kod ginekologa“.

Stupanje u seksualne odnose nije jedini razlog da se poseti ginekolog 

Kada je reč o odlasku kod ginekologa, praksa pokazuje podeljenost. Dok jedan deo mladih dolazi redovno, pa čak i prečesto, većina ipak izbegava preglede. Mitrovićeva smatra da prvi odlazak ne treba da bude uslovljen početkom seksualnog života, već potrebom za razgovorom i savetovanjem.

„Za mene bi bilo najznačajnije ako bi devojka došla kod mene da pričamo, a da još se nije upustila u seksualne odnose“, ističe profesorka. Takav pristup omogućava da se donesu informisane odluke, a ne da se reaguje tek kada se problem pojavi.

U razgovoru sa mladima, ginekolozima je često lakše s obzirom da je lakše prevazići barijeru nego roditeljima. Profesionalan pristup i iniciranje razgovora o osetljivim temama pomažu da se devojke otvore i postave pitanja koja ih muče. Upravo je taj deo posla, kako kaže, jedan od najdelikatnijih, ali i najvažnijih.

Interesantno je da prva pitanja mladih često nisu vezana za seksualne odnose, već za prevenciju, pre svega vakcinaciju protiv HPV-a. Mnogi su tu priliku propustili u detinjstvu, pa sada traže savet kako da nadoknade zaštitu pre stupanja u odnose.

Slede teme o kontracepciji, ali i strahovi od neželjenih efekata, poput gojenja ili problema sa kožom vezanim za korišćenje kontraceptivnih pilula. Mitrovićeva naglašava da se terapija uvek prilagođava pojedinačno i da ne postoji jedno rešenje za sve.

Beograd domaćin 18. evropskog kongresa

Pitanje reproduktivnog zdravlja mladih jedna je od ključnih tema i predstojećeg 18. evropskog kongresa ginekologa, koji će biti održan u Beogradu. Taj skup okupiće stručnjake iz celog sveta, a fokus će biti na savetovanju i novim pristupima u radu sa različitim grupama pacijenata.

Poseban značaj ima izbor centralne teme kongresa – kriza plodnosti. „Pričamo o krizi plodnosti upravo zato što treba poslati poruku da priča o kontracepciji nije priča protiv rađanja“, objašnjava Mitrovićeva.

Cilj je, dodaje, da se spreče neplanirane trudnoće koje često završavaju abortusom i da se podstakne planiranje roditeljstva. Podaci pokazuju da više od polovine trudnoća u svetu nije planirano, što predstavlja ozbiljan zdravstveni i društveni problem.

Organizacija kongresa u Beogradu, kako ističe, ima i širi značaj – ne samo za promociju zemlje, već i za stručno usavršavanje domaćih lekara, koji će imati priliku da se upoznaju sa najnovijim dostignućima bez odlaska u inostranstvo.

Na kraju, poruka mladima je jasna – uživanje u mladosti ne isključuje odgovornost. „Da uživaju u mladosti, da sve brzo prolazi, da treba da se zaštite“, poručuje prof. dr Ana Mitrović i dodaje da je najvažnije da budu otvoreni i da potraže lekara kome veruju.

Ukoliko ne osete razumevanje, savetuje da potraže drugog stručnjaka, jer je poverenje ključno. Savremena medicina, ističe, nudi brojne mogućnosti da se mladost živi bez straha – ali samo uz prave informacije i odgovorne odluke.