Zdravstveni sistem između kriza i prevencije – kako se pripremiti za rizike i sačuvati zdravlje stanovništva

Zdravstveni sistemi širom sveta suočavaju se sa sve složenijim izazovima – od ratnih kriza i prirodnih katastrofa do pandemija i poremećaja u snabdevanju lekovima. U takvim okolnostima, kako ističe direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji dr Fabio Skano, ključna reč je – spremnost.

„Spremnost je ključna, ne samo za pandemije kao što je bila kovid kriza, već i za sve druge situacije – od poplava do zemljotresa“, naglašava Skano. Dodaje da zdravstvene ustanove ne smeju biti mete napada, iako se to, nažalost, dešavalo i ranije.

Ističe da je najvažnije obezbediti kontinuitet u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga, čak i u najtežim uslovima. „Što smo spremniji, bolje ćemo moći da reagujemo kada dođe do krize“, ukazuje Skano, dodajući da se pripremljenost odnosi i na javnozdravstvene mere, ali i na sposobnost sistema da odgovori na neočekivane događaje.

Prevencija kao najjače oružje protiv nezaraznih bolesti

Pored vanrednih situacija, jedan od najvećih izazova ostaju hronične nezarazne bolesti, koje su vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti i u Srbiji i u svetu.

Skano ukazuje da su kardiovaskularne bolesti, moždani udar i karcinomi u samom vrhu problema javnog zdravlja, ali i da postoje konkretni načini da se njihov uticaj značajno smanji.

„Ove bolesti mogu da se spreče u 60 odsto slučajeva, a u preostalih 40 odsto, ako se otkriju na vreme, mogu uspešno da se leče“, ističe gost Dnevnika.

Podaci iz evropskog regiona pokazuju da su zahvaljujući preventivnim merama svake godine spaseni milioni života, uz ogromne ekonomske uštede. „Prevencija nije samo pametan zdravstveni izbor, već i pametan ekonomski izbor“, naglašava Skano.

Dodaje da su ključne mere borbe protiv nezaraznih bolesti: smanjenje upotrebe duvana, zdrava ishrana, kontrola krvnog pritiska i dijabetesa, kao i redovni skrininzi.

„Suština nije u tome da će svako od nas jednom umreti, već da ne treba da umremo od bolesti koje mogu da se spreče“, poručuje Skano.

Odgovornost sistema i pojedinca

Iako zdravstveni sistem ima ključnu ulogu u kreiranju politika i mera, Skano ukazuje da uspeh zavisi i od pojedinačnih odluka.

„To zavisi i od sistema i od pojedinaca. Sistem mora da preuzme vođstvo, ali ljudi moraju da donesu odluke – da se zdravije hrane, da prestanu da puše.“

Međutim, dodaje da pojedinačni napori nisu dovoljni bez podrške okruženja. „Ako nemamo okruženje koje nas podržava, čak i najjača individualna odluka teško će se održati“, ističe Skano.

Posebno ukazuje na problem pušenja u Srbiji, gde je stopa pušača među najvišima u Evropi. „To nije nešto čime treba da se ponosimo“, napominjući da je situacija posebno zabrinjavajuća kada je reč o ženama.

Ipak, vidi i prostor za napredak. „Više od 70 odsto građana, uključujući i pušače, podržava zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima“, navodi Skano, pozivajući se na istraživanja.

Male promene – veliki efekti

Promene u načinu života mogu značajno uticati na zdravlje stanovništva, ali samo ako su praćene sistemskim merama.

„Te pojedinačne promene mogu da učine život boljim, ali sistem mora da ih podrži.“

Ističe da su za zdravije društvo neophodni uslovi kao što su biciklističke i pešačke staze, dostupnost zdrave hrane i podsticajno okruženje.

Skano naglašava da Srbija ima potencijal za napredak u ovoj oblasti. „Srbija ima naučno znanje, ima posvećenost i partnerstva da unapredi prevenciju“, ističe on.

Posebno izdvaja skrining programe, poput ranog otkrivanja raka dojke, kao i mere kontrole pušenja, koje su već prepoznate na međunarodnom nivou.

Pripremljenost na vanredne situacije – lekcije iz pandemije

Iskustva iz pandemije kovida pokazala su koliko je važno unapred planirati i testirati sistem.

„Od perioda kovida, sve zemlje, pa i Srbija, značajno su napredovale“, ocenjuje Skano.

On ukazuje da su rizici različiti u zavisnosti od regiona – od poplava i toplotnih talasa do zaraznih bolesti, što zahteva prilagođene planove.

U Srbiji je, uz podršku Evropske unije i partnera, veliki broj lokalnih samouprava razvio planove za reagovanje u kriznim situacijama.

„Čak 94 opštine imaju planove koji su prilagođeni njihovim potrebama“, ističe Skano, dodajući da se ti planovi testiraju kroz simulacije.

Kao primer navodi nedavnu vežbu na aerodromu, gde je simulirana situacija dolaska zaraženog putnika.

„Bio sam oduševljen posvećenošću osoblja – želeli su da primene protokole u praksi“, kaže Skano.

Vakcinacija i rano otkrivanje spasavaju živote

I pored napretka, Skano upozorava da izazovi ostaju, posebno kada je reč o vakcinaciji.

„Vakcinacija ostaje ključna, naročito HPV vakcina koja je u Srbiji besplatna i dostupna i devojčicama i dečacima“, naglašava direktor Kancelarije SZO za Srbiju.

Npominje da zarazne bolesti ne poznaju granice i da se mogu brzo proširiti, što dodatno naglašava značaj imunizacije i ranog reagovanja.

„Rano reagovanje spasava živote, a pripremljenost takođe spasava živote“, poručuje Skano.

Kada je reč o raku dojke, napominje da je prevencija od ključne važnosti. „Sve žene starije od 50 godina treba da imaju pristup skriningu.“

Zdravstveni sistem Srbije, uz podršku međunarodnih partnera, već pravi značajne korake ka većoj otpornosti i efikasnosti. Ipak, kako zaključuje dr Fabio Skano, uspeh će zavisiti od zajedničkog delovanja – sistema koji postavlja okvire i pojedinaca koji donose odluke u svakodnevnom životu.