Mozak – organ koji i dalje ima mnoge tajne, pokušava da objasni sam sebe

Profesor Raičević ističe da, uz dužno poštovanje svih ostalih medicinskih disciplina, ako se govori o razumevanju svih patofizioloških procesa, neurologija je središnja naučna disciplina.

„Jer mozak je i realni centar, i izvršni centar, i integrativni centar, odnosno, čitav naš život spolja prolazi kroz mozak. Mozak analizira sve što dobija kao informaciju, a onda daje jasne naredbe izvršnim organima. Zbog toga je mozak središte svih središta“, navodi prof. dr Ranko Raičević.

Mozak, iako ima 11 milijardi neurona, zahvaljujući brojnim neurotransmiterima, može da ostvari neviđeni i nebrojeni broj interakcija na različitim nivoima, dodaje profesor. Tako da za sada ne postoji kompjuterski sistem koji može da bude i približno jedank po kapacitetima našeg nervnog sistema.

Nova saznanja

U poslednjih pola veka, a posebno od poslednje dekade 20. veka kada je američka administracija dala ogromnu količinu novca u istraživanje i proglasila dekadu mozga, do danas su napravljeni neverovatni pomaci i na polju molekulskog, na polju instrumentelnog i na polju patofiziološkog dela u razumevanju moždanih funkcija, napominje profesor.

„Konkretno, sada imamo bolje razumevanje patogeneze tumora u nervnim sistemima. Patogeneze multiple skleroze i neuroinflamatornih oboljenja, patogeneze neuromišićnih oboljenja, a sada je pažnja naučnika pre svega usmerena na neurodegeneraciju, odnosno proces starenja, zbog populacije u čitavom svetu koja je sve više starija i pre svega na demencije i sve poremećaje pamćenja, na Parkinsonovu bolest i na multiplu sklerozu, odnosno na proces kada mozak ipak počinje da stari“, objašnjava neurolog.

Najveći izazovi neurologije

Kako napominje profesor Raičević, dugo smo bili svedoci da medicina nema rešenje za moždani udar. Ti pacijenti su bili problem i sebi, i porodici i problem društva.

„Mi sada lečimo moždani udar ako pacijent dođe u onim kritičnim satima kada možemo to da uradimo i možemo da čoveka koji se oduzeo potpuno, putem vađenja tromba ili davanja trombolitičke terapije, vratimo na posao u roku nekoliko dana“, ističe profesor.

Takođe, na polju multiple skleroze, koja je bila velika enigma, dobijena je čitava serija neuromodulatornih lekova i lekova koji modifikuju bolest, dodaje neurolog.

„Tako da je sada multipla skleroza hronično oboljenje koje se da kontrolisati i ti ljudi žive dugi niz godina. A da ne govorimo o novom leku za lečenje demencija, da ne govorimo o dubokoj moždanoj stimulaciji. I na tim istraživanjima tim se radi“, objašnjava prof. Raičević.

Šta prija našem mozgu, a šta ne prija

Mozak, iako čini samo jedan odsto težine tela, troši dve trećine glukoze u organizmu, napominje neurolog. Znači mozak troši više u miru nego čitav organizam – mišići, srce, žlezde. Ali to ne znači da nam je zato potrebno da unosimo više glukoze kroz slatkiše, već kao i za zdravlje celog organizma potrebna je uravnotežena ishrana, najbolje mediteranska.

„Jer ako mozak dobija više količine, recimo osobito šećera, nego što mu treba, onda usmerava iskorišćavanje šećera u tzv. put bez kiseonika i tada se stvaraju materije koje su štetne za mozak.“

Mozgu, takođe smataju i lipidi, odnosno velike masnoće, alkohol, psihoaktivne supstance, energetska pića….

„Jedan stari profesor interne medicine je govorio da je svaka vrsta isključivosti neka vrsta psihopatologije. Znači, neke ekstreme dijete koje nisu dogovorene sa stručnjacima, sve to može ozbiljno da naruši normalno funkcionisanje mozga“, napominje prof. dr Ranko Raičević na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.