Jedna šibica može da napravi požar – koliko je Srbija daleko od kolektivnog imuniteta na male boginje

Epidemija malih boginja u severnom Londonu ponovo je otvorila pitanje obuhvata vakcinacijom i kolektivnog imuniteta. Prema podacima iz Srbije, skoro trećina dece u drugoj godini života nije primila MMR vakcinu u predviđenom roku. O trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Beogradskoj hronici govorio je imunolog Dragoslav Popović.

„Mi smo u fazi neke tinjajuće epidemije gde se slučajevi još uvek javljaju sporadično i zahvaljujući akciji zdravstvenih radnika te neke male epidemije za sada držimo pod kontrolom, ali postoji opravdan rizik da do veće epidemije može da dođe upravo zato što mi već duže vremena imamo situaciju gde nismo došli do onog obuhvata od 95 odsto koji je potreban da nemate epidemiju“, naveo je Popović.

Kako ističe, problem se akumulirao godinama. „Nakupio se veliki broj dece koja su osetljiva na ovaj virus i jedna šibica može da zapali požar. To je ono čega svi treba da budemo svesni.“

Rešenje, dodaje, postoji i dostupno je – kroz saradnju roditelja i zdravstvenih radnika, može da se sprovede ta vakcinacija koja sa jednom dozom pruža zaštitu od 95 odsto, a sa drugom dozom preko 97 odsto. „Rizik je ogroman i svako odlaganje ili izbegavanje vakcinacije samo nosi rizik za zdravlje dece.“

Kolektini imunitet gubimo zbog manjka poverenja u vakcinaciju

Komentarišući koliko je Srbija daleko od kolektivnog imuniteta, Popović podseća da smo kolektivni imunitet imali pre desetak godina, ali da smo ga, nažalost, u međuvremenu izgubili.

Razloge za pad poverenja u vakcinaciju ocenjuje kao neopravdane, ali ističe da je važno razumeti brige roditelja. „Ti razlozi su, moram da budem možda malo grub, neopravdani. Moramo da razumemo roditelje da oni imaju svoje brige i da oni mogu da budu u zabludi kad se radi o ovoj vakcinaciji.“

Posebno se osvrnuo na strah od autizma, ali je istakao da je najveći rizik za rast i razvoj deteta ako ono zaradi morbile, dobije tu bolest koja može da ostavi vrlo ozbiljne posledice po svako dete, a njihov rast i razvoj uspori ili čak da ga vrati unazad.

Male boginje, naglašava imunolog Popović, nisu bezazlena bolest. „Male boginje su odnosile živote i bile izvor bolesti i smrti kod male dece pre nego što smo došli do vakcine. Vakcine su prekinule taj niz.“

Gost Beogradske hronike naglašava da to uopšte nije naivna bolest jer su, globalno gledano, male boginje, zajedno sa tuberkulozom i malarijom, tri najčešća uzroka smrti dece.

Komplikacije mogu biti teške. „Posledice koje male boginje ostavljaju vode do upale pluća, upale mozga, do mnogih drugih razvojnih poremećaja i nešto o čemu se vrlo retko govori, a to je da male boginje imaju takvo delovanje da vam izbrišu onaj prethodni imunitet koji ste imali na druge bolesti.“

Rizik postoji i za odrasle. „Rizik za one koji su do nekih 50 godina je jako visok. Odrasli, stariji od 20 godina, mogu da imaju vrlo ozbiljne komplikacije. Vrlo često oni koji u tom dobu se inficiraju virusom malih boginja završavaju u infektivnoj bolnici, oporavak traje jako dugo sa posledicama koje za njih mogu da budu jako teške“, objasnio je dr Popović.

Ipak, suština je u zaštiti najmlađih jer su najosetljivija populacija deca do pet godina.

„Ono što jeste bitno to je da je vakcinacija dostupna, počinje sa 12 meseci i preporuka moja, a i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a i svih drugih organizacija je vakcinišite se prvom dozom sa 12 meseci i jednim danom starosti deteta“, poručio je dr Popović.