Inženjering snova – „neka prespava“ može da pomogne u rešavanju zagonetnih pitanja

Odavno je poznat savet da je „jutro pametnije od večeri“. Na osnovu istraživanja snova i fenomena vezanih za snove, ispostavilo se da u ovoj izreci možda ima više istine nego što se ranije mislilo. Iako su priče o trenucima prosvetljenja koji proizlaze iz snova brojne, naučni dokazi su dugo ostajali nedokučivi, pre svega zbog teškoća u sistematskom uticaju na snove.

Nova studija neurologa sa Univerziteta u Ilinoisu potvrđuje mogućnost uticaja na snove i predstavlja važan korak u podršci teoriji da snovi tokom REM faze sna – faze brzog pokreta očiju u kojoj se može javiti lucidno sanjanje – mogu biti posebno korisni za pronalaženje kreativnih rešenja naših problema.

Rešenja zagonetki pomoću zvukova

Uvođenjem zvukova tokom spavanja, koji su podsećali učesnike studije na prethodno iskustvo pokušaja rešavanja određene zagonetke, metodom poznatom kao ciljana reaktivacija memorije (TMR), naučnici su uspeli da podstaknu učesnike da sanjaju više o nasumično odabranim nerešenim zagonetkama.

Treba napomenuti da su zvukovi puštani isključivo uz istovremenu elektrofiziološku potvrdu da učesnici spavaju. Otkriveno je da je 75 odsto učesnika imalo snove koji su uključivali fragmente ili ideje iz nerešenih zagonetki. Osim toga, zagonetke koje su se pojavljivale u snovima češće su rešavane nego one koje nisu (42 odsto prema 17 odsto).

Ovo otkriće ne pruža konačan dokaz da sanjanje određene zagonetke povećava verovatnoću njenog rešavanja nakon buđenja. Drugi faktori – kao što je radoznalost rešenja – mogu podstaći i sanjanje i uspešno rešavanje.

Ipak, „inženjering snova“ putem TMR-a predstavlja važan korak napred u razumevanju načina na koji se snovi mogu iskoristiti za unapređenje sposobnosti kreativnog rešavanja problema.

„Mnogi problemi u današnjem svetu zahtevaju kreativna rešenja. Saznajući više o tome kako naši mozgovi kreativno razmišljaju, kako dolaze do novih ideja i novih načina razmišljanja, mogli bismo biti bliže rešavanju problema koje želimo da rešimo, a inženjering sna bi mogao da pomogne“, navode istraživači.

Kako su studijska istraživanja izvedena

Istraživači su odabrali 20 osoba koje su imale iskustva sa lucidnim snovima, stanjem svesnosti da sanjanju dok sanjaju. Po dolasku u laboratoriju, učesnici su pokušali da reše nekoliko problema u roku od tri minuta (po problemu), pri čemu je svaki problem imao posebnu zvučnu pratnju.

Pošto su rešenja bila teška, većina zagonetki je ostala nerešena. Zatim su istraživači pomoću polisomnografskih snimaka merili fiziologiju učesnika dok su spavali tokom noći u laboratoriji.

Tokom perioda REM sna, naučnici su uvodili zvučne zapise iz 50 odsto nerešenih zagonetki, s ciljem selektivne reaktivacije ovih zagonetki. Nekoliko učesnika je izvelo signale dogovorene pre spavanja, kao što je serija uvlačenja-izbacivanja vazduha kroz nos, kako bi pokazali da su čuli zvukove i da rade na odgovarajućim zagonetkama u snu.

Nakon buđenja, učesnici su istraživačima pričali o svojim snovima. Mnogi snovi su uključivali fragmente ili ideje iz zagonetki, ali kod 12 od 20 učesnika, snovi su se češće odnosili na specifične zagonetke podstaknute zvučnim signalima. Ovi pojedinci su naknadno češće dolazili do tačnog rešenja reaktiviranih zagonetki u poređenju sa ostalim zagonetkama, povećavajući svoju sposobnost rešavanja problema sa 20 na 40 odsto – što je bilo značajno.

Autori studije kažu da je najveće iznenađenje stepen do kog su signali uticali na nelucidne snove. „Čak i bez lucidnosti, jedan spavač je tražio pomoć od lika iz sna za rešavanje zagonetke koju smo signalizirali. Ovi fascinantni primeri pokazuju da spavači dok sanjaju mogu da prate instrukcije, a snovi mogu biti pod uticajem zvukova tokom spavanja, čak i bez lucidnosti.“

Istraživači kažu da je sledeći korak primena metoda ciljane reaktivacije memorije i interaktivnog sna kod proučavanja drugih funkcija sna, kao što su emocionalna regulacija i generalizovano učenje.

„Nadamo se da će ovi nalazi pomoći da se približimo čvršćim zaključcima o funkcijama sna“, kažu autori. „Ako naučnici mogu definitivno reći da su snovi važni za rešavanje problema, kreativnost i emocionalnu regulaciju, postoji nada da će ljudi početi ozbiljno da shvataju snove kao prioritet za mentalno zdravlje i blagostanje.“