Koja pitanja se ređaju posle objave nove „američke piramide ishrane"

Doktorka Jorga ističe da u Srbiji treba da postoji posebna agencija koja bi bila zadužena za bezbednost hrane: „Mi na žalost nemamo agenciju ili kako bi se već zvala, za bezbednost hrane. Ne institut, to je državno telo. Državno telo, u Evropi postoji i to se zove Evropska agencija za bezbednost hrane, EFSA. I sve evropske države imaju svoje nacionalne, i onda je to mreža koja direktno vodi računa, tu postoje standardi, vodiči o bezbednosti i kvalitetu hrane. Kod nas to radi veterina“. Takva tela se bave sigurnošću, u smislu bezbednosti i kvaliteta hrane.

„Jedna je stvar šta mi napišemo kao preporuke i kažemo ljudi treba da se hrane tako, tako i tako. Druga je stvar šta je to što vi možete da kupite i koliko, To su dve, kako bi rekla, različite stvari. Tako da bi donela tu vrstu sigurnosti i bezbednosti“, rekla je dr Jorga.

Kaže da svaka „piramida ishrane“ uvek izaziva interesovanje javnosti, kao što je to slučaj sa poslednjom koja dolazi iu SAD, ali dodaje da mnoge države imaju sopstvene piramide ishrane i da „vodiči dobre ishrane mogu biti velikim delom politička stvar, a ne samo naučna, stručna, medicinska.

Komentarišući najnoviji američki vodič, dr Jorga navodi da u SAD „svakih pet godina izađu sa novim preporukama i da iza toga stoji ceo naučni odbor“.

„To je bord ljudi koji stalno prate sve što je vezano za ishranu i zdravlje. Znači – kakva je ta ishrana, kakve su posledice te ishrane, šta može da se uradi da se prevenira oboljevanje u narodu. Amerikanci su ovim hteli da prekinu stalni trend porasta gojaznosti. Kod njih preko 70% ljudi ima problem povećane težine i enormno veliki broj u okviru toga i gojaznost kao dijagnozu. Kod nas je to 50 i nešto posto“, objasnila je gošća Jutarnjeg programa uz opasku da je „javno zdravlje politika, a nije medicina“.

Nova „piramida ishrane“ je sada na neki način „obrnuta“.

„Ta piramida možda najviše liči na ono što mi inače primenjujemo u dijetama za redukciju težine. Znači težište je na dobroj kvalitetnoj hrani, jako je povećano učešće belančevina, proteina. Nekad je bilo, i dalje su uslovi da je 0.8 ili 0.83 grama na kilogram telesne težine. Znači 70 kila puta 0.8 – 56 grama proteina. Ova nova piramida njihova sad kaže 1.2 do 1 do dva grama maltene na kilogram telesne mase, to je gotovo duplo, što podrazumeva onda veći unos mesa. Oni sad veoma insistiraju na crvenom mesu, piletini, ribi, punomasnih mlečnih proizvoda…“, kaže dr Jorga.

Pošto skoro svaka država ima svoju piramidu ishrane, logično je pitanje – kakva bi trebalo da bude „srpska piramida ishrane“.

Doktorka Jorga s tim u vezi kaže da je ideja da se najpre utvrdi koje bolesti i zrdavstveni problemi najviše muče domaće stanovništvo. Kod nas su to, kako dodaje, visok krvni pritisak, povećana telesna težina i dijabetes. Onda se pristupa izradi preporuka i plana ishrane, i to „na osnovu navika područja“.

„Američka piramida kaže da koristite maslinovo ulje i goveđi loj. Mislim to nije u našim navikama. Znači po meni, ono što bi u Srbiji trebalo više da se proizvodi, kao što jedu Skandinavci, to je ulje od uljane repice. To ulje je izuzetno kvalitetno i jako dobro za sprečavanje različitih stvari, kardiovaskularnih bolesti“, objasnila je dr Jorga.

Može se koristiti i svinjska mast, ali ne kao jedina masnoća, a potrebno je povećati i unos povrća. Navodi istraživanja instituta „Batut“ prema kojem „ogroman broj ljudi ne koristi povrće svaki dan“.

Na kraju, prava mera između dostupnosti hrane, zdravlja, navika i podneblja, za doktorku Jorgu je, kako i sama kaže „pitanje od milion dolara": „Ali nije to pitanje za mene kao lekara, je l' tako? To je i za ekonomiste... Ja bih svakako volela da, da se postave zaista prave preporuke. Treba ih bazirati na nacionalnoj patologiji i nacionalnoj hrani. I s druge strane da imamo dobru saradnju sa prehrambenom industrijom“.