Rak grlića materice – smanjena stopa smrtnosti, vakcinacija i dalje na nedovoljnom nivou

Prema podacima udruženja pacijenata, svake godine oko 1.500 žena oboli, a više od 700 izgubi bitku sa rakom grlića materice. Prema podacima „Batuta" 440. O tome šta je to što svi zajedno možemo da uradimo, za RTS je govorila profesorka Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Od ovog maligniteta ne mora ni jedna jedina žena da premine.

„Naravno. Svi zajedno treba da damo doprinos da se sve ono što predstavlja strategije za borbu protiv malignih bolesti koje se mogu sprečiti budu u primeni. To su, pre svega, preventivni pregledi, redovni skrining pregledi i HPV imunizacija, ako govorimo o karcinomu grlića materice i mogućnostima sprečavanja nastanka ovog karcinoma.

Papanikolau test na tri godine

Prema podacima registra za rak u poslednjoj godini, ukupno 1.133 žene obole godišnje od ove bolesti, a 440 na žalost izgubi život. Ako pogledamo podatke od 2012. kada je država uvela organizovani program skrininga raka grlića materice primenom papa testa, odnosno citološkog pregleda, došlo je do smanjenja smrtnosti za 12 procenata. I to je zaista jedna dobra, ne samo vest nego činjenica", rekla je profesorka Jovanović.

Dodala je da je Srbija zemlja koja na primarnom nivou zdravstvene zaštite ima ginekologe, što je velika prednost kada govorimo o mogućnosti žena da se pregledaju i da obave preventivne preglede, koji bi trebalo da budu jednom godišnje.

Cilj je da skrining bude uveden u svim domovima zdravlja, odnosno da što bude veći obuhvat žena, više od 50 odsto. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije jako je važno da se 90 odsto ciljne populacije, a to su žene od 25 do 64 godine, pozovu na ovu vrstu pregleda i da se pregledaju.

„Period je od tri godine. Dakle jedan ciklus skrininga traje tri godine kada je u pitanju citološki pregled, odnosno Papanikolau pregled, i u periodu od tri godine potrebno je ukupnu ciljnu populaciju pozvati na tu vrstu pregleda. Međutim, ukoliko poziv ne stigne, jako je važno da svaka žena, ako se nalazi u ovoj životnoj dobi i nije u poslednje tri godine obavila pregled, da dođe u dom zdravlja i kod svog ginekologa obavi ovu vrstu pregleda“, istakla je gošća Dnevnika.

Imunizacija protiv humanih papiloma virusa ključna

U prošloj godini, na teritoriji naše zemlje 50 domova zdravlja bilo je uključeno u organizovani skrining, a sada će se, kako kaže Jovanovićeva, svi domovi zdravlja uključiti u organizovani skrining, i dodaje da će u onim ustanovama gde to ne bude bilo potpuno ostvarljivo, i dalje biti dostupan oportuni skrining.

I tokom ove nedelje u mnogim domovima zdravlja organizovani su pregledi i HPV testiranje. Imunizacija protiv humanih papiloma virusa je od velike važnosti. Vakcina je besplatna za decu i mlade od 9 do 19 godina. U više od 90 odsto slučajeva razlog nastanka promena na grliću materice jeste kontinuirana, trajna infekcija visokorizičnim humanim papiloma virusima.

„Nešto više od 50 hiljada dece je vakcinisano, uzrast za vakcinaciju je od 9 do 19 godina u ovom trenutku i obično se u sedmim razredima daje, počinje sa vakcinacijom. Deca do 14 godina primaju tri doze vakcine... od 15 godina pa do 19 i stariji... primaju dve doze prethodna, mlađa generacija, a stariji od 15 godina tri doze vakcine. Znači po modelu nula, dva meseca, šest meseci. Naš cilj je da vakcinacijom i redovnim pregledima onemogućimo da se visokorizični humani papiloma virusi i dalje šire u populaciji jer se veoma često asimptomatski oni nalaze tu i upravo ako se otkrije da postoji ovakva vrsta infekcije, ona je svakako razlog da se ode kod ginekologa, da se uradi kolposkopija i da se jednostavno zaustavi mogućnost da dugotrajno dejstvo ovih visokorizičnih virusa“, objasnila je direktorka „Batuta“.

Dok je kod nas osam do devet procenata vakcinisane dece i mladih, zemlje koje su uvele takođe ovu imunizaciju imaju mnogo veći procenat i obuhvat, u Švedskoj je to 95 odsto. Vakcinacija dovodi do iskorenjivanja i ove i nekih drugih i malignih i benignih promena koje izazivaju HPV virusi.

„Naš cilj je da taj obuhvat bude daleko veći jer ćemo time sačuvati i mlade generacije i sprečiti da se ove vrste visokorizičnih tipova humanog papiloma virusa iskorene iz zajednice“, zaključila je prof. Verica Jovanović.