Jedan protein bolje predviđa nastanak srčanih bolesti od holesterola

Bolesti srca su vodeći uzrok smrti u velikom delu sveta. Od kada su istraživači još pedesetih godina prošlog veka prvi put utvrdili vezu između ishrane, holesterola i bolesti srca, rizik od srčanih oboljenja delimično se procenjuje na osnovu nivoa holesterola kod pacijenata, koji se rutinski meri analizom krvi kod lekara.

Međutim, sve veći broj dokaza u poslednje dve decenije pokazuje da je biomarker koji se zove C-reaktivni protein – a koji ukazuje na prisustvo niskog stepena upale – bolji pokazatelj rizika od bolesti srca nego holesterol.

Zbog toga je Američki koledž za kardiologiju u septembru 2025. objavio nove preporuke za univerzalni skrining nivoa C-reaktivnog proteina kod svih pacijenata, uporedo sa merenjem holesterola.

Šta je C-reaktivni protein?

C-reaktivni protein proizvodi se u jetri kao odgovor na infekcije, oštećenja tkiva, hronična zapaljenska stanja poput autoimunih bolesti, kao i metaboličke poremećaje poput gojaznosti i dijabetesa. Suštinski, on je marker upale, odnosno aktivacije imunog sistema, u organizmu.

Lako se meri analizom krvi u lekarskoj ordinaciji. Nizak nivo C-reaktivnog proteina, ispod jednog miligrama po decilitru, ukazuje na minimalnu upalu u organizmu, što deluje zaštitno protiv bolesti srca.

Povišen nivo, veći od tri miligrama po decilitru, označava povećan stepen upale i samim tim povećan rizik od bolesti srca. Oko 52 odsto Amerikanaca ima povišen nivo C-reaktivnog proteina u krvi.

Istraživanja pokazuju da je C-reaktivni protein bolji prediktivni marker za srčane i moždane udare nego „loš“, odnosno LDL holesterol (lipoprotein male gustine), kao i drugi često mereni, genetski nasledni biomarker – lipoprotein(a). Jedna studija je pokazala da C-reaktivni protein može da predvidi rizik od bolesti srca jednako dobro kao i krvni pritisak.

Zašto je upala važna kod bolesti srca?

Upala ima ključnu ulogu u svakoj fazi nastanka i nakupljanja masnih naslaga u arterijama, što dovodi do stanja poznatog kao ateroskleroza, koja može izazvati srčani ili moždani udar.

Od trenutka kada dođe do oštećenja krvnog suda, bilo zbog povišenog šećera u krvi ili dima cigareta, imune ćelije odmah prodiru u to područje. Te ćelije zatim „gutaju“ čestice holesterola koje normalno kruže krvotokom, formirajući masni plak koji se zadržava u zidu krvnog suda.

Ovaj proces traje decenijama, sve dok jednog dana imuni posrednici ne dovedu do pucanja „poklopca“ koji obavija plak. To pokreće stvaranje krvnog ugruška koji blokira protok krvi, uskraćuje okolnim tkivima kiseonik i na kraju izaziva srčani ili moždani udar.

Zato je holesterol samo deo priče; u stvari, upravo imuni sistem omogućava svaki korak procesa koji dovode do bolesti srca.

Može li ishrana uticati na nivo C-reaktivnog proteina

Način života može značajno uticati na količinu C-reaktivnog proteina koji proizvodi jetra.

Brojne namirnice i hranjive materije pokazali su sposobnost da snize nivo C-reaktivnog proteina, uključujući dijetetska vlakna iz hrane poput pasulja, povrća, orašastih plodova i semenki, kao i bobičasto voće, maslinovo ulje, zeleni čaj, čija semenke i laneno seme.

Gubitak telesne težine i fizička aktivnost takođe mogu smanjiti nivo C-reaktivnog proteina.

Da li je holesterol i dalje važan za rizik od bolesti srca

Iako holesterol možda nije najvažniji pokazatelj rizika od bolesti srca, on i dalje ima veliki značaj.

Međutim, nije presudna samo količina holesterola ili, preciznije, količina lošeg (LDL) holesterola. Dve osobe sa istim nivoom holesterola ne moraju imati isti rizik od bolesti srca. Razlog je to što rizik u većoj meri zavisi od broja čestica u kojima je loš holesterol „upakovan“, a ne od ukupne mase lošeg holesterola koja cirkuliše u krvi. Veći broj čestica znači veći rizik.

Zbog toga je krvni test poznat kao apolipoprotein B, koji meri broj čestica holesterola, bolji pokazatelj rizika od bolesti srca nego merenje ukupne količine lošeg holesterola.

Poput holesterola i C-reaktivnog proteina, apolipoprotein B takođe je pod uticajem faktora životnog stila kao što su fizička aktivnost, gubitak težine i ishrana. Hranjive materije poput vlakana, orašastih plodova i omega-3 masnih kiselina povezani su sa manjim brojem čestica holesterola, dok je povećan unos šećera povezan sa većim brojem tih čestica.

Pored toga, lipoprotein(a), protein koji se nalazi u omotaču oko čestica holesterola, još je jedan marker koji može preciznije predvideti bolesti srca nego sam nivo holesterola. To je zato što prisustvo lipoproteina(a) čini čestice holesterola, slikovito rečeno, „lepljivijim“, pa je veća verovatnoća da će se zadržati u aterosklerotskom plaku.

Za razliku od drugih faktora rizika, nivo lipoproteina(a) je isključivo genetski uslovljen, ne zavisi od načina života i potrebno ga je izmeriti samo jednom u životu.

Najbolji način za prevenciju bolesti srca

Na kraju, bolesti srca su rezultat mnogobrojnih faktora rizika i njihove međusobne interakcije tokom čitavog života.

Zbog toga je prevencija bolesti srca daleko složenija od, kako se nekada mislilo, pukog pridržavanja dijete bez holesterola.

Poznavanje nivoa LDL holesterola zajedno sa nivoima C-reaktivnog proteina, apolipoproteina B i lipoproteina(a) daje sveobuhvatnu sliku rizika i može pomoći u motivaciji za dugoročnu posvećenost osnovama prevencije bolesti srca.

To podrazumeva zdravu ishranu, redovno vežbanje, dovoljno sna, konstruktivno upravljanje stresom, održavanje zdrave telesne težine i, ako je primenljivo, prestanak pušenja.