Guba stigla u region, epidemiolozi: U Srbiji nema razloga za zabrinutost

Lepra ili guba je hronična zarazna bolest koju izaziva bakterija mycrobacterium leprae.

Epidemiolog Instituta „Batut" dr Vladan Šaponjić kaže da više od decenije „nema ni uvezenih i starih, hroničnih slučajeva u Srbiji".

Novootkrivenih slučajeva lepre u našoj zemlji nema više od tri decenije.

„Moguće je da se pojave impotrovani slučajevi kao što se to pojavilo u našem okruženju, ali za sada nema nikakvih indicija za to", izjavio je za RTS dr Šaponjić.

Dodaje da ne postoji nijedan razuman razlog za zabrinutost građana niti lekara.

„Razlog veće pozornosti je istorija i samo pominjanje reči lepra ili guba bude neka sećanja iz davnih vremena ili iz filmova koje smo gledali. Danas je lepra bolest koja se uspešno leči i bez ikakvih posledica ukoliko se na vreme otkrije", objašnjava epidemiolog.

Dodaje da je lepra jedna od najmanje zaraznih bolesti: „Zahteva dug, blizak kontakt između osetljive osobe i osobe koja je obolela od zaraznih oblika lepre, jer ima i nezaraznih oblika. Ali, i pored toga, sve zaražene osobe neće ni oboleti zato što bolest zahteva i stanje ostabljenog imuniteta organizma".

Procenjuje se da 10 do 15 posto osoba koje dođu u kontakt sa bakterijom, na kraju ispolji bolest. Osobe nose bacile u nosu i prenose ih kapljicama na druge osobe, odnosno sekretom iz nosa. Bacili se nalaze i u promenama na koži, tako da direktnim ili indirektnim kontaktom može se desiti prenos.

„Međutim, procenjuje se da je potrebno više meseci da osoba bude izložena da bi do zaražavanja, i potom ispoljavanja bolesti došlo. Inkubacija, period od zaražavanja do ispoljavanja bolesti traje više meseci ili čak više godina. Zabeleženi su slučajevi i duže od decenije. Tako da u tom periodu, ako dođe do naglog pada imuniteta, može da dođe do ispoljavanja, što se praktično više ne registruje i ne dešava u Evropi", dodao je dr Šaponjić.

Lečenje je uspešno, a u našoj zemlji, kako tvrdi epidemiolog Šaponjić, nije potrebno planirati ni sprovoditi posebne mere prevencije – ni individualne ni opšte.

„Lekari, ukoliko posumnjaju, kod osoba koje dolaze iz zemalja u kojima ima lepre, to su uglavnom zemlje Azije, Afrike i Južne Amerike, mogu da osobu upute na specijalistički pregled kod infektologa. Treba obratiti pažnju na promene na koži, u vidu čvorića, rana i slično. Kod starih oblika lepre, može da dođe do promene na kostima i deformiteta, ali to se praktično u Evropi ne registruje", zaključio je epidemiolog Vladan Šapoljić iz instituta „Batut", i istakao da nema razloga za zabrinutost.