Mozak šalje upozorenja koja mnogi previde: Kako počinje borba sa demencijom

Najčešće počinje gubitkom pamćenja, posebno skorijih događaja i jasnog sećanja događaja iz prošlosti. Zatim kreću problemi sa logičkim razmišljanjem, donošenjem odluka, teškoće da se pronađe prava reč.

Kasnije osobe sa demencijom odu od kuće, ali ne umeju da se vrate. Kreće otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti, problemi sa novcem, plaćanjem računa ili obavljanjem nekih običajnih poslova, kao na primer kuvanje ručka, odlazak u kupovinu, spremanje kuće.

Ovi simptomi odgovaraju kliničkoj slici najčešće demencije, Alchajmerove bolesti, na koju otpada 60 do 70 procenata pacijenata sa demencijom, a kako napominje prof. dr Branko Đurović, treba imati u vidu da su to samo oni pacijenti koji se vode u medicinskoj dokumentaciji, ali da je broj znatno veći.

„Sem Alchajmerove demencije imamo i druge vrste demencija koje ne počinju odmah sa procesom zaboravljanja, prvo kratkoročnog, a onda u daljem toku gubitka dugoročne memorije. Postoji i frontotemporalna demencija, koja je u javnosti je vezana za glumca Brusa Vilisa, koja ne počinje procesom zaboravljanja, već problemima sa govornom komunikacijom, kako je objavila njegova supruga 2022. godine”, napominje profesor.

U slučaju frontotemporalne demencije, kompletna klinička slika se javlja tek u kasnijem životnom dobu.

Prvi znaci demencije

Kada je u pitanju sam proces zaboravljanja, ako se setimo nečega što smo zaboravili unutar 24 sata, stručnjaci koji se bave tom problematikom, kažu da nije problem, ali ako ne možemo da se setimo i posle 24 sata, onda je moguće da takvi pacijenti budu u problemu, ističe gost Jutarnjeg programa.

Profesor Đurović objašnjava da svi ovi procesi razvoja demencije su vezani za dve male moždane tvorevine – hipokampus i amigdalu.

„One se nalaze u dubini slepoočnog režnja. Hipokampus je centar za kratkoročnu memoriju, centar za prostornu orijentaciju i za kontrolu efekata hroničnog stresa. Druga, amigdala, nalazi se odmah uz hipokampus i ona predstavlja centar za emociju“, objašnjava profesor.

„Kad najbolje pamtimo? Pa, kad se dese neki događaji koji imaju veliku emotivnu obojenost. Znači, prvo reaguje amigdala, koja potom transferiše taj emotivni naboj na hipokampus. Hipokampus praktično dalje transferiše tu kratkoročnu memoriju u određene centre za dugoročnu memoriju.“

Sama demencija je velika grupa neurodegenerativnih oboljenja mozga gde dolazi do gubitka neurona, nervnih ćelija i potpornih ćelija – mikroglija. Svakog dana svako od nas normalno gubi oko 85.000 neurona. Svakog dan u našem mozgu, baš u hipokampusu stvori se otprilike oko 1.400 neurona.

Šta potpomaže stvaranje novih neurona i novih relacija između nervnih ćelija unutar hipokampusa?

– Fizička aktivnost.
– Mentalna aktivnost – učenje novih veština i sticanje novih znanja.

„Mnogi se hvale da redovno rešavaju ukrštenice. To jeste dobro, ali to je rutinska procedura. Mozak, odnosno hipokampus jedan i drugi, traži novo znanje, ne ono što predstavlja dnevnu rutinu i što se ponavlja iz dana u dan“, naglašava dr Đurović.

Potrebno je istovremeno biti fizički i mentalno aktivan i održavati socijalne kontakte kako bi smo stvorili nuvu mrežu naurona.

Prevencija i usporavanje demencije

Prevencija, usporavanje, eventualne pojave određene vrste demencija, u kasnijoj životnoj dobi, počinje od najmlađih nogu, ističe profesor.

„Počinje od zdravog načina ishrane, od dnevne rutine u vidu fizičke aktivnosti, od dobrog i kvalitetnog sna, noćnog sna, posebno najdublje, REM faze uoči buđenja. Neko ko se budi između pola četiri do pola šest, ima veliki rizik da izgubi tu najkvalitetniju fazu noćnog spavanja“, objašnjava dr Đurović.

Najčešći oblik demencije je Alchajmerova, a na drugom mestu je vaskularna demencija koja je posledica neodržavanja kardiovaskularnog zdravlja – hipertenzija, povećana količina masnoće u krvi, povećana koncentracija šećera itd.

„Poslednjih godina razvijaju se, odnosno doziraju se određeni biomarkeri u krvi koji nam daju predikciju da takvi pacijenti koji imaju povećanu koncentraciju tih određenih supstanci u krvi, mogu za 10-15 godina da dobiju demenciju. Tako da, ta preventivna aktivnost treba da se koncentriše kod njih.“

Poenta je, naglašava prof. dr Branko Đurović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, da svako od nas uradi ono što može i pridržava se osnovna tri stuba preventivne medicine koji smanjuju verovatnoću pojave određene vrste demencije.