HIV je hronično stanje sa kojim se može dočekati potomstvo i starost – u testiranju i terapiji je ključ

Od 1988. godine, svakog 1. decembra obeležava se Svetski dan borbe protiv HIV-a. To je dan kada se pruža podrška HIV pozitivnim osobama i članovima njihovih porodica, ali i podiže svest o pandemiji side.

Ovogodišnji slogan glasi „Od prevazilaženja izazova do unapređenog odgovora na sidu“, a podrška je izuzetno važna u momentu kada izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da se HIV infekcije u Evropi i dalje kasno prepoznaju – čak 54 odsto dijagnoza u 2024. godini postavljeno je prekasno da bi se započelo optimalno lečenje.

Kao najčešće razloge za odlaganje testiranja Bratislav Prokić, izvršni direktor Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje „Potent“, izdvaja strah i brojne predrasude.

„Najčešća predrasuda je da se to nama ne može desiti, da je HIV rezervisan za neke određene grupe ljudi. Pandemija se vezuje za homoseksualce, za korisnike droga. Međutim, danas su to, ako gledamo svetsku statistiku, pre svega žene i heteroseksualni muškarci. Broj novih dijagnostikovanih slučajeva među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima opada. Oni koji smatraju da ne pripadaju tim grupama, ne vide da su u tom problemu. U stvari, sa HIV-om svi živimo bez obzira na to kolike su nam šanse da dobijemo HIV“, navodi Prokić i naglašava da svaki nezaštićeni odnos bez zaštite zahteva da se osoba testira, što je i najbolja prevencija side, odnosno kasne dijagnostike.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji je u ovoj godini otkriveno 99 osoba inficiranih HIV-om.

Prokić ističe da se broj inficiranih kreće između 100 i 200: „Mi bismo voleli da je otkriveno više ljudi, jer bi to značilo da bismo dijagnostikovali veći broj ljudi koji imaju virus, stavili bismo ih na terapiju, oni bi krenuli da se leče, i na taj način bismo prestali sa širenjem dalje epidemije“.

Među najčešćim predrasudama, naglašava Prokić, je da osobe koje žive sa HIV-om prenose virus, međutim to važi samo za one koji nisu na terapiji – osobe koje su na terapiji nisu infektivne, ne mogu više da prenesu virus.

Ko treba da se testira

Prema preporukama SZO svaka osoba koja je seksualno aktivna treba da se testira. Veći rizik od infekcije postoji kod onih koji su promenili partnere, osobe koje imaju nezaštićene analne seksualne odnose trebe češće da se testiraju.

Povodom Svetskog dana borbe protiv HIV-a organizovano je besplatno testiranje u Gradskom zavodu za javno zdravlje i na Studentskoj poliklinici.

Prokić ističe da besplatna i anonimna testiranja i savetovanja postoje svakog radnog dana, u svim zavodima za javno zdravlje.

„Mnogi ljudi žele baš danas da se testiraju i to mogu uraditi u svim zavodima i u Studentskoj poliklinici, bez obzira na to što nisu studenti, ali i u brojnim udruženjima, između ostalog i u Udruženju Potent. Mi danas radimo testiranje na četiri lokacije – u Beogradu od 9 do 14 časova, u Nišu od 13 do 17, u Kragujevcu od 16 do 20 časova, a u Pančevu ćemo biti u mobilnoj zdravstvenoj jedinici ispred Kulturnog centra, od 15 do 17 časova.

Tako da ljudi mogu kod nas za 15 minuta brzo da dođu do rezultata, da li imaju ili nemaju HIV i da znaju šta mogu da preduzmu po tom pitanju“, precizirao je Prokić.

Zaštita od HIV-a

Od infekcije HIV-om, kao i drugih seksualno prenosivih bolesti, možemo se zaštititi kondomima. Takođe, danas postoje i preventivne pilule za HIV.

„Ljudi koji vide da su često u riziku i da iz bilo kog razloga ne koriste kondom redovno, odnosno zaštitu, mogu i u Potentu i u Zavodu za javno zdravlje da dobiju recept i da kupe pilule. To, nažalost, nije besplatno. Kod nas je oko 40 evra cena tih pilula, mesečno“, istakao je Prokić.

Prema njegovim rečima, HIV je danas, uz terapiju, hronično, nezarazno stanje, odnosno stanje koje se može kontrolisati i sa kojim se može normalno živeti i imati potomstvo.

„Nije skraćen životni vek, dobro se osećaju uz jednu tabletu dnevno. Nemaju nikakvih razloga da nešto brinu za zdravstveno stanje. Uglavnom je briga oko stigme i prihvatanja, odnosno, kako nekome reći svoj HIV status i kako će na kraju biti prihvaćeni. Međutim, od trenutka kada znaju da nisu prenosnici virusa, a već nakon par meseci virus ne može da se detektuje i više ne može da se prenese čak ni seksualnim putem, mogu da imaju zdravo potomstvo“, objašnjava Prokić.

Takva situacija omogućava i HIV inficiranim da polako počinju da prihvataju pozitivnu sliku o sebi i uz razgovor i razumevanje dolaze do normalne komunikacije, prihvatanja i sve češći je slučaj da imaju partnere.

Terapija koja se primenjuje u Srbiji, kako ističe, ne razlikuje se od onih koje se koriste u svetu.

„Možda nemamo baš svaki lek, ali gotovo sve lekove imamo na listi, i najsavremenije. Ono što nemamo u Srbiji su dugodelujući lekovi, odnosno sada je to nešto najnovije da ne morate da uzimate pilulu svakog dana, već možete jednom u par meseci da dobijete injekciju da ne morate da čak ni taj jedan trenutak kada uzimate pilulu da mislite više o svom HIV statusu“, precizirao je Prokić.