Prva upotreba prirodnog grafta i BEVAR procedure u vaskularnoj hirurgiji u Srbiji

Ana Stamenković u uključenju u Jutarnji Dnevnik sa Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije razvovarala je sa profesorom Markom Dragašem, direktorom ove ustanove, o pacijentu koji je prošle nedelje operisan, otpušten i vraćen u Valjevsku bolnicu.

Ova vrsta intervencije urađena je prvi put na Klinici za vaskularnu hirurgiju, a i BEVAR procedura prvi put bez podrške stranih stručnjaka. Ovoj intervenciji u prethodnih nekoliko puta radili su uz podršku stranih kolega, ali sada i samostalno, i ova klinika sa pravom jeste i na svetskoj mapi i evropskih, i svetskih, najsavremenijih i najboljih vaskularnih klinika.

"Pacijent prošle nedelje operisan, dobio je graft od prirodnog materijala, od goveđeg perikarda. Nakon nekog dužeg vremena, ti graftovi su uključeni u rutinsku upotrebu i u našoj zemlji. Fond je to prepoznao i stavio te graftove na pozitivnu listu i u novi pravilnik. Prošle nedelje smo prvi put ugradili graft koji je već fabrikovan i načinjen od takvog materijala.

Ono što je jako važno je što je to jedini način da se leči najteže komplikacije u vaskularnoj hirurgiji, odnosno infekcije ranije ugrađenih veštačkih krvnih sudova od sintetskog materijala. I to je jedina opcija koju ti bolesnici imaju. Alternative su često amputacija noge ili gubitak života, ukoliko se radi o graftovima koji se nalaze na trbušnoj ili grudnoj aorti", rekao je profesor Dragaš.

Šta je operacija BEVAR procedurom

"Endoskopski je takođe jedan od najtežih stanja u patologiji o kojoj govorimo,mi imamo najnoviju i najmoderniju hibridnu operaciju u sali implementiranu pre nešto više od godinu dana, koju zaista koristimo u maksimalnim kapacitetima. Juče urađena procedura, odnosno takozvani BEVAR, nisam ne mogu s tim akronimom i skraćenicama baš najbolje da se snađem, je jedna najsloženija i najsofisticiranija endovaskularna, odnosno minimalno invazivna procedura za lečenje najvećeg i najkompleksnijeg mogućeg problema, a to su torakoabdominalne aneurizme.

To je u suštini operacija torakoabdominalne aneurizme, znači i grudne i trbušne aorte u jednom aktu korištenja minimalno invazivnih tehnika za koje smo mi sad osposobljeni. Te procedure se rade samo u nekoliko najspecijalizovanijih centara u Evropi", rekao je profesor Dragaš.

Ističe da je intervencija urađena na ovoj klinici, prva koju su samostalno uradili naši lekari.

"Proktor je bio tu, ali samo u svojstvu posmatrača iz susedne sobe i ništa nije imao posle ta dva sata koliko je ta procedura trajala, što je izuzetno kratka u poređenju radi otvorene operacije torakoabdominalnih aneurizmi, koje se takođe rutinski rade ovde kod nas na klinici, a traju i do osam sati. Pacijenti provode i do deset dana u intenzivnoj nezi, a oporavak traje dva i po meseca. Ova operacija je trajala dva sata sa minimalnom količinom zračenja, jer mi imamo i mogućnost na angiografiju ugljen dioksidom. Tako da je pacijentkinja još juče detubirana, budna, svesna, stabilna u intenzivnoj nezi, a sutra će najverovatnije preći i na odeljenje", naveo je profesor.

Da li će obe intervencije postati standard za pacijente kojima su neophodne?

"Ne dolaze u obzir svi pacijenti sa ovakvom najsloženijom mogućom patologijom za ove minimalno invazivne procedure. Neophodno je da se poklope i neki anatomski kriterijumi, ali da, ono što treba i javnost da zna to je da mi ovo nije jedna procedura koja je urađena da bi mi to objavili, već je to nešto što je uvršteno sada u standardnu praksu. Mi imamo punu logističku podršku da ponudimo ovakve procedure od strane države naše naravno i Ministarstva zdravlja i RFZO da ovakve procedure ponudimo u rutinskoj praksi stanovnicima Republike Srbije, svima kod kojih je ona indikovana", rekao je profesor Marko Dragaš.

Važnost međunarodne saradnje

"Ta međunarodna saradnja je izuzetno važna jer se polje vaskularne hirurgije izuzetno brzo razvija, a mi se zaista trudimo ne samo da sve to pratimo već i da učestvujemo u svim tim istraživanjima i inovacijama. Ovde kod nas se odvija već tradicionalna rutinska škola ultrazvuka u našem amfiteatru. Rade mnogi doktori iz Evrope sa našim stručnjacima koji ih obučavaju tome. Imamo brojne saradnjkoje omogućavaju našim doktorima da idu u najeminentnije Evropske centre na dodatno  se stručno usavršavaju.

Primamo doktore pre svega iz zapadne Evrope. Bilo je i onih iz Indonezije, iz Sjedinjenih Američkih Država, koji su dolazili kod nas na usavršavanje. Od 2020.godine kod nas je već bilo 70 lekara vaskularnih hirurga svršenih ili specijalizatora vaskularne hirurgije na završenim godinama specijalizacije, koji su ukratili duže vremenske periode, najmanje mesec dana, najviše šest meseci, provodili su ovde kod nas na dodatnom stručnom usavršavanju", zaključio ja profesor Marko Dragaš.