Ne brinite zbog prejedanja tokom praznika – porodična slavlja ne hrane samo naše telo

Svima nam je poznat taj osećaj prejedanja – trenutak kada se u jednom trenutku osećamo prijatno i zadovoljno, a u sledećem neprijatno siti. Pored te fizičke nelagodnosti, kod mnogih se javlja i osećaj krivice zbog toga što su pojeli više nego što su želeli ili očekivali.

Fizički i psihološki pritisak prazničnih obroka može biti veoma izazovan. Ipak, dijetetičarka Brin Bider, predavač na Univerzitetu u Majamiju, navodi da naše telo zna šta da radi sa tom dodatnom hranom i pićem i da naše opšte zdravlje i blagostanje definiše mnogo više faktora od nekoliko dana uživanja u hrani.

U stvari, iskustvo jedenja i deljenja hrane igra i veoma važnu ulogu u stvaranju trajnih, pozitivnih uspomena na prazničnu sezonu.

Zato nam razumevanje načina kako funkcioniše proces varenja, može pomoći da se posle obilnog obroka osećamo malo manje stresno.

Usporavanje varenja

Hrana se sastoji od tri glavna makronutrijenta: ugljenih hidrata, proteina i masti. Naš gastrointestinalni trakt koristi i mehaničke i hemijske procese da razgradi ove hranljive materije u njihov najjednostavniji oblik kako bi mogli da se apsorbuju i koriste za energiju, popravku i obavljanje bioloških funkcija.

Kada se nađemo pred obilnom slavskom večerom, sigurno ćemo pojesti više svih makronutrijenata nego obično, u kraćem vremenskom periodu. Većoj količini hrane biće potrebno malo više vremena za varenje, što znači da će se sporije kretati kroz naš gastrointestinalni trakt.

Proteini i masti se takođe prirodno duže razgrađuju. Dok hrana bogatija ugljenim hidratima, daje brz nalet energije, dodavanje više hrane bogate proteinima i mastima, poput jaja ili mesa, obezbeđuje energiju koja duže traje.

U ovom slučaju, sporiji proces varenja zapravo može biti koristan za stabilnu energiju i kontrolu apetita.

Fizička nelagodnost

Naš sistem za varenje će nastaviti da radi bez obzira na to koliko je obrok veliki. Umesto toga, pitanje je koliko će dugo trajati varenje i da li to može da izazove neku privremenu nelagodnost usput.

Kada jedemo, naš želudac se rasteže kako bi primio hranu koju unosimo. Dok želudac radi na tome da sadržaj hrane prosledi u tanko crevo, postoji povećana verovatnoća gorušice – povratnog toka kiselog sadržaja želuca koji može izazvati osećaj pečenja u grudima ili kiselkast ukus u ustima.

Višak hrane takođe može dovesti do bolova u stomaku, mučnine, gasova i nadimanja, kao i opšteg osećaja tromosti.

Čak i pre prvog zalogaja, naše telo počinje da se priprema za varenje. Prvi pogled i miris hrane povećavaju proizvodnju pljuvačke i želudačne kiseline u našem telu u očekivanju onoga što sledi.

Kada je opterećenje veće nego obično, telo privremeno troši više energije da bi podstaklo proces varenja, kako na razgradnju makronutrijenata, tako i na apsorpciju tog goriva za kasniju upotrebu. Kao rezultat toga, tipično je da se osećamo umorno i tromo posle obilnog obroka.

Kako bismo smanjili fizičku nelagodnost tokom varenja, trebalo bi da budemo u uspravnom položaju posle obroka. Ležanje može biti primamljivo, ali može da poveća bol u stomaku i rizik od gorušice.

Treba da damo našem telu vremena i da pustimo da gravitacija radi u našu korist, tako što ćemo ostati u uspravnom položaju najmanje dva do tri sata posle jela.

Šetnja od 10 do 15 minuta takođe može biti korisna za proces varenja, jer će povećati kontrakcije želuca i ukupan protok krvi u gastrointestinalnom traktu. Ovo zauzvrat može efikasnije pomeriti hranu iz želuca u tanko crevo.

Prevazilaženje krivice zbog prejedanja

Jedan dan uživanja samo po sebi neće izazvati trajno povećanje telesne težine ili trajne promene u našem fizičkom zdravlju. Ali ponavljajući obrasci krivice zbog hrane mogu vremenom dovesti do nezdravog odnosa prema hrani.

Pored varenja, način na koji razmišljamo i govorimo o hrani može biti podjednako važan kao i to kako se osećamo posle jela. Hrana nema moralnu vrednost, a ipak je lako upasti u naviku da se hrana etiketira kao „dobra“ ili „loša“. Ovaj način razmišljanja se često pojavljuje tokom praznika.

Vrlo često čujemo sebe ili druge kako kažu: „Bio sam dobar ceo dan, pa mogu da jedem više večeras“ ili „Prekršiću pravila i poješću i tortu“. Način na koji govorimo o hrani direktno oblikuje kako se osećamo u vezi sa njom i prema sebi.

Hrana takođe može doneti pozitivne emocije i lepe uspomene. Kada naše telo prepozna jaku emociju povezanu sa mirisom hrane, emocionalni centar našeg mozga – amigdala – alarmira deo mozga koji formira i čuva dugoročna sećanja, naš hipokampus. Ovo objašnjava zašto nas miris bakine pite vraća u detinjstvo.

Zato, savetuje Biderova, tokom predstojeće sezone slava i praznika, trebalo bi manje da brojimo kalorije, a više društvo, smeh i mirise i ukuse koji ove tradicije čine posebnim.

„Jedite hranu koja vam donosi utehu i povezanost, hranite više od samog svog tela“, poručuje nutricionistkinja.