Muškarci i psihoterapija: Zašto se problemi izbegavaju do poslednjeg trenutka

Novembar je mesec posvećen muškom zdravlju. Ovog meseca održavaju se i akcije čiji je cilj da se ojača svest o toj temi, od koje mnogi muškarci beže, kao što često zaobilaze i lekara čak i onda kad im je neophodan. Veliki je pritisak na muškarca da bude "jak" i da ne traži ničiju pomoć za svoje bolove, fizičke i psihičke, pa čak ni pomoć doktora.

„Često se čeka do poslednjeg trenutka da se jave, što terapeutu što lekaru. To je duboko ukorenjeno uverenje u našoj kulturi, još od malih se priča: Budi jak, nemoj da plačeš, tebe ne sme ništa da boli. Zbog toga i kada imaju tegobe, oni to odbacuju kao istinitost, jer se time ruši neki njihov oklop“, kaže psihoterapeutkinja Jovana Stojković.

Prema njenim rečima, na psihoterapijama muškarci pate zbog istih stvari kao i žene – razvod, saznanje o bolesti, odrastanje u detinjstvu…

„Uverenje o tome da ‚treba da budu jaki‘ dolazi još iz ranog detinjstva. Koliko god da mi pričali o tome da ne treba više da se razlikuje vaspitanje muškog i ženskog deteta, to je i dalje neko transgeneracijsko prenošenje stereotipa. Delom i kasnije žene u braku očekuju od njih da budu jači“, ističe Stojkovićeva.

Kada se pojavi problem, muškarci imaju potpuno drugačiji pristup od žena – izbegavaju ga i vrlo često potiskuju i negiraju da se nešto dešava.

Ipak, kaže da se u današnje vreme situacija mnogo promenila i da se mnogo češće javljaju na terapije nego nekada.

„Muškarci i dalje imaju mnogo više predrasuda u pogledu psihoterapije. Žene se javljaju kada su neke krize u braku ili razvojna kriza, pa se tokom terapije priključi i partner“, navodi psihoterapeutkinja.

Brojne su posledice nerešavanja i ignorisanja psiholoških problema, od depresije, anksioznosti i osećanja bezizlaznosti do fizičkih posledica izazvanih psihosomatikom, zbog čega i drugi lekari pacijente kao vid terapije upućuju na psihoterapeute.