Dr Rsovac: Kašalj brani disajne puteve, ali može biti i znak upozorenja

Kašalj prvenstveno ima ulogu da zaštiti naše disajne puteve. Kako se čovek razvija, tako se i kašalj kao jedan od refleksnih mehanizama razvija, vrlo je značajan i normalno je da se javlja, objašnjava dr Snežana Rsovac.

„Kada govorimo o kašlju koji se ponavlja, kratko traje, dete dobro napreduje, ne budi ga noću, nikakvih drugih simptoma nema, nas to ne zabrinjava, jer po svim epidemiološkim studijama, kašalj se može javiti skoro šest do 10 puta u nekim epizodama tokom godine. Kada govorimo o epizodama, one mogu da traju i od 7 do 10 pa i više dana“, dodaje doktorka

Kašalj koji ne prolazi, koji dugo traje i razvija se treba svakako ispitati. Kada su deca u pitanju, ukoliko traje tri do četiri nedelje, već se smatra da se radi o hroničnoj formi koja zahteva ozbiljno razmatranje.

„Ukoliko dete ima kašalj praćen visokom temperaturom, i ne prolazi, ili ukoliko ima sekreciju iz nosa koja ne reaguje na antikongestivnu terapiju, jer najčešće su virusne infekcije u ovom periodu godine uzrok kašlja kod dece, koje prvo zahvataju gornje disajne puteve, a potom, zbog slivanja nazalnog sekreta, dete pokušava da se odbrani od toga kašljanjem“, objašnjava doktorka.

Taj kašalj je u početku mahom suv, a potom postaje najčešće produktivan, odnosno ima sekreta. „Ali ako je taj kašalj jak, ako je u salvi, ako dete ne može da dođe do daha i u tom kratkom periodu, ako je kašalj kao lavež, on ukazuje na infektivne procese koji zahvataju druge delove disajnih puteva i zahtevaju hitno lečenje“, napominje dr Rsovac.

Koja terapija je dozvoljena u kućnim uslovima

U ovom periodu godine kašalj se najčešće javlja kao posledica virusnih infekcija, najčešće rino-enterovirusa, mada je trenutno izolovan i virus parainfluence, a očekuje se i respiratorni sincicijalni virus, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Rino-enterovirusi najpre ugrožavaju epitel gornjih disajnih puteva, odnosno sluznicu nosa, a sekreciju koja se stvara deca, posebno mala, ne umeju da izbace i ona se sliva na zadnji zid ždrela i dolazi do kašlja, objašnjava doktorka.

„Ukoliko to roditelji primete, a dete nema visoku temperaturu, dobro uzima obroke, nekada je malo malaksalo, ali to traje dan-dva, mogu da probaju sa što više tečnosti i redovnim toaletama nosnih hodnika, koje mi preporučujemo fiziološkim rastvorima ili rastvorima koji sadrže morsku vodu“, savetuje dr Rsovac.

Ti rastvori treba da razvodne sekret kako bi se lakše slivao da bi ga deca izbacila iskašljavanjem ili gutanjem, ili kod beba da roditeljima bude lakše da sekret izvuku iz nosnih hodnika.

Doktorka napominje da roditelji često pribegavaju inhalacijama, ali nemaju u vidu da preparati za inhaliranje imaju jasnu namenu.

„Govorimo o inhalatornim kortikosteroidima i govorimo o inhalatornim beta-2 agonistima, odnosno tim bronhodilatatorima koji se koriste. Oni imaju svoju ulogu, zna se gde se koriste, ali ne kod postnazalnog slivanja“, naglašava doktorka.

Takođe, napominje doktorka, sve više studija pokazuje ogroman uticaj zagađenja životne sredine, kao i neposrednog okruženja u samoj kući, što dodatno utiče na to da deca češće kašlju, a zatim dovodi i do razvoja određenih veoma ozbiljnih stanja disajnih puteva, napominje dr Snežana Rsovac, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.