Takovska 10: Zaveštanje organa kao poseban vid humanosti – i „ne" kao kamen spoticanja

Na novo srce, jetru, bubrege, rožnjaču čeka oko 1.700 naših građana, na dijalizi je i oko 40 dece. O značaju darivanja i zaveštanja organa, u Takovskoj 10, govorili su dr Aleksandra Plećaš Đurić, nacionalna koordinatorka za transplantaciju, dr Nataša Petrović, načelnica Anestezije UC UKCS i član Tima za transplantaciju jetre, prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS i Mladen Todić, iz Požarevca, ispred udruženja „Zajedno za novi život".

Mladen već devet godina živi sa transplantiranom jetrom. „To je novi život u svakom smislu te reči. Čovek ne samo da se fizički promeni, nego i psihički. Na sve životne okolnosti, ljudi nakon transplantacije gledaju na drugi način“, kaže Mladen i ističe da ne prođe dan a da se njegova porodica i on ne sete porodice koja je rekla „da“.

Kao drugi rođendan, Mladen obeležava 14. oktobar – to je dan kada je dobio organ.

Doktorka Nataša Petrović, načelnica Anestezije UC UKCS i deo Tima za transplantaciju jetre, rekla je da pamti priče o transplantaciji kod svih pacijenata.

„Velika smo porodica, znamo se, dopisujemo se, jedni drugim šaljemo čestitke za praznike“, rekla je dr Petrović i naglasila da je Odeljenje transplantacije, gde je ove godine obavljeno 10 transplantacija, uvek otvoreno za njih.

„Tim se proširuje, radimo zaista, ne mogu da kažem rutinski, jer to nikada nije rutinski posao, jer je to ozbiljna patologija i ozbiljna operacija da nikada i ne može biti rutinski ali sa mnogo više iskustva mnogo godina radimo. To je nama bila 75. transplantacija jetre, od toga smo imali tri smrtna slučaja i to je izvanredan rezultat“, kaže dr Petrović.

O specifičnom odnosu prema pacijentima, kao i o postupku transplantacije organa, u Takovskoj 10, govorio je i prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS.

„To je jedan od najkomplikovanijih medicinskih postupaka koji podrazumeva učešće, u samo jednom transplantacionom postupku, obično to bude noću, preko 50 zdravstvenih profesionalaca. Zato i što o svim tim ljudima nakon toga, ogroman broj ljudi vodi računa. Dakle, to je jedan ogroman tim ljudi koji su visoko-stručno specijalizovani, svako na svoj način“, izjavio je profesor Putnik.

U Klinici za kardiohirurgiju, prva transplantacija srca je obavljena 2013. godine od kada se radi u kontinuitetu. U Sremskoj Kamenici (bivša Jugoslavija) 1989. godine, a na Institutu „Dedinje“ 1995 godine je urađeno pet transplantacija. Do sada je ukupno urađeno 68 transplantacija srca, a ove godine 11. Trenutno, na transplantaciju srca čeka 50 ljudi.

Vrsta utehe za porodicu

Ova godina je značajno bolja u smislu broja donora; preko 60 posto porodica mogućih davalaca organa je odgovorilo pozitivno, rekla je dr Aleksandra Plećaš Đurić, nacionalna koordinatorka za transplantaciju, koja u najtežim trenucima razgovara sa članovima porodice potencijalnih donora: „Mnoge porodice su u tome našle utehu, u jednom teškom i besmislenom trenutku kada se izgubi nečiji život“.

Dobijeno je 19 „da“, i urađeno je 96 transplantacija tkiva i organa. Ipak, kako dr Plećaš Đurić dodaje, broj donora i dalje ne zadovoljava realne potrebe.

Profesor Putnik ističe da je razvijen sistem koji funkcioniše 13 godina, a koji, između ostalog, obuhvata tri tima profesionalaca obučenih za transplantaciju srca u svakom momentu.

I timovi za transplantaciju jetre su na raspolaganju 24 sata dnevno, rekla je dr Nataša Petrović: „Svi koji smo se opredelili da budemo deo ove priče, i da budemo članovi tima za transplantaciju, to smo prihvatili rado, svesno, odgovorno, deo smo tima i to je posao koji daje veliko zadovoljstvo“.

Broj donora jetre beleži, u poslednje vreme pad, ali kako dr Petrović kaže, ima mesta optimizmu.

Doktorka Plećaš Đurić objašnjava da, kada je postupak oko utvrđivanja i potvrde donorstva završen, sledi postupak provere podobnosti donora, koji podrazumeva određene medicinske analize.

U postupak razgovora sa porodicom ulazi se onda kada se potvrdi moždana smrt. Među članove porodica koji su pristali da se organi njihovih najbližih doniraju su i zdravstveni radnici, kao što je dr Zoran Dragišić.

Uređenje oblasti „pretpostavljene saglasnosti"

Profesor Putnik je podsetio da je transplantacioni program dobar pokazatelj funkcionisanja jednog zdravstvenog sistema. Čitav proces podrazumeva obiman posao i brojne procedure, pa kada su u pitanju propisi, čeka se na dopunu člana Zakona o transplantaciji, o čemu je bilo reči i na zasedanju Skupštine Srbije. Reč je o uređenju oblasti takozvane pretpostavljene saglasnosti kako bi se obezbedila dodatna transparentnost celog procesa kao i razumevanje nedoumica. Po tom pitanju, očekuje se javna rasprava.

Ministar zdravlja prof. dr Zlatibor Lončar, govoreći o Zakonu, rekao je u Parlamentu da se „u Srbiji nikada nije desilo da se za manje od godinu dana uradi 100 transplantacija, kao i da je bitan rezultat: „U transplantaciji nije bitan zakon. Ono što smo mislili da je najbitnije, i što smo gledali primere drugih država, trebala nam je podrška Crkve i dobili smo je“.

Ključne poruke zdravstvenih radnika i pacijenata koji su uključeni u proces transplantacije su da su u Srbiji standardi po tom pitanju visoki, da nema mesta sumnji, kao ni senzacionalizmu, i da javnosti treba što više približiti ljudima šta je zapravo doniranje organa, uz nadu da liste čekanja na organe – budu sve kraće.