Matične ćelije popravljaju oštećenja mozga posle šloga

Koristeći miševe sa oštećenjem mozga izazvanim moždanim udarom, istraživači su otkrili da injekcije ljudskih matičnih ćelija mogu uspešno da se razviju u mlade moždane ćelije. Rezultati su bili izuzetni – većina usađenih ćelija ostala je na mestu, razvivši osobine potpuno funkcionalnih neurona i komunicirajući sa okolnim ćelijama.

„Otkrili smo da su matične ćelije preživele tokom celog perioda analize od pet nedelja i da se većina njih transformisala u neurone, koji su čak komunicirali sa već postojećim moždanim ćelijama“, kaže neurolog Kristijan Takenberg sa Univerziteta u Cirihu.

Pored toga, istraživači su primetili regeneraciju krvnih sudova, smanjenje upale u mozgu i jačanje krvno-moždane barijere. Miševi su čak pokazali znakove poboljšanog kretanja i koordinacije, što je ključno otkriće, jer moždani udar može ozbiljno da naruši motoričku kontrolu tela.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature, nadovezuje se na ranije istraživanje koje je sproveo deo istog tima, a koje je ispitivalo optimalno vreme za ubrizgavanje matičnih ćelija nakon moždanog udara. Ovo će biti važno za razvoj stvarnih terapija, jer izgleda da mozak mora u izvesnoj meri da se stabilizuje nakon udara da bi transplantacija bila efikasna.

Dok su se ranije studije bavile sličnim temama, Takenberg i njegov tim kažu da nijedna nije ulazila u ovaj nivo detalja. Istraživače nije zanimalo samo preživljavanje usađenih ćelija, već i to da li mogu da formiraju neurološke veze.

„Naša analiza znatno prevazilazi obim drugih studija, koje su se fokusirale na neposredne efekte odmah posle transplantacije“, kaže Takenberg.

Trenutno je oštećenje mozga izazvano moždanim udarom nepovratno. Unutrašnje krvarenje ili nedostatak kiseonika koji nastaju usled udara trajno uništavaju moždane ćelije, što može značajno da utiče na govor i pokrete.

Istraživači se nadaju da bi, s vremenom, terapija matičnim ćelijama mogla da se koristi za popravku onoga što je danas nepopravljivo. Već se pojavljuju brojne inovacije u ovoj oblasti, uključujući terapije za dijabetes i gubitak vida.

Da li bi ovaj pristup mogao da funkcioniše u ljudskom mozgu tek treba da se vidi i morao bi da se testira tokom mnogo dužeg perioda.

I dalje postoji mnogo izazova: svaka intervencija u mozgu nosi rizik da pođe po zlu.

Istraživači, na primer, moraju da pronađu način da spreče usađene matične ćelije da pređu okvir svoje prvobitne namene.

„Ključno je istraživati nove terapijske pristupe potencijalnoj regeneraciji mozga nakon bolesti ili nesreća. Naši nalazi pokazuju da neuronske matične ćelije ne samo da formiraju nove neurone, već i pokreću druge procese regeneracije“, navodi Takenberg.