Da li neke zamene za šećer mogu uzrokovati kognitivni pad

Prema stručnjacima iz oblasti neurologije, ishrana bogata nekim zamenama za šećer povezana je sa bržim kognitivnim padom. Zaslađivači – aspartam, saharin, acesulfam-K, eritritol, ksilitol, sorbitol i tagatoza – nalaze se u ultraprerađenoj hrani i pićima poput gaziranih napitaka, proteinskih pločica, jogurta i niskokaloričnih deserta.

Ljudi koji su unosili više od 190 miligrama zaslađivača, u proseku svakog dana tokom godinu dana, pokazali su 62 procenta brži pad u veštinama razmišljanja i pamćenja nego oni koji su konzumirali 20 mgiligrama Limenka dijetalnog gaziranog pića sadrži oko 200 miligrama zaslađivača.

Kognitivni pad je ekvivalentan oko godinu i po dana starenja, navodi su stručnjaka i istraživača Američke akademije za neurologiju.

Veza je pronađena kod ljudi mlađih od 60 godina, ali ne i kod onih koji su bili stariji. Za ljude sa dijabetesom, veza je bila još jača. Inače, ljudi sa dijabetesom su skloniji da koriste veštačke zaslađivače kao zamenu za šećer.

„Zaslađivači sa niskim i nultim sadržajem kalorija se često smatraju zdravom alternativom šećeru, međutim, naši nalazi ukazuju na to da određeni zaslađivači mogu imati negativne efekte na zdravlje mozga tokom vremena“, rekla je dr Klaudija Kimi Suemoto sa Univerziteta u Sao Paolu.

Istraživanje, sprovedeno u Brazilu, pratilo je zdravlje 12.772 odrasle osobe sa prosečnom starošću od 52 godine tokom vremenskih perioda do osam godina.

Učesnici su bili razvrstani u tri grupe na osnovu količine veštačkih zaslađivača u njihovoj svakodnevnoj ishrani, a njihove kognitivne sposobnosti su testirane na početku, sredini i kraju studije.

Ali nisu samo najveći potrošači zaslađivača bili pogođeni problemima, oni u srednjoj grupi imali su kognitivni pad koji je bio 35 procenata brži od grupe sa najnižom konzumacijom.

Zaključeno je da je konzumiranje hrane sa aspartamom, sakarinom, acesulfamom-K, eritritolom, sorbitolom i ksilitolom povezano je sa bržim padom ukupnih kognitivnih sposobnosti, posebno pamćenja.

Sorbitol, koji se često koristi u žvakaćim gumama bez šećera, konzumiran je najviše, u proseku 64 miligrama dnevno. Nije postojala veza između konzumiranja tagatoze i kognitivnog pada. Tagatoza se koristi u čokoladi i drugim slatkišima, žitaricama, bezalkoholnim pićima i sladoledima.

Nedostatak istraživanja i oprečni stavovi

Međutim, istraživači su rekli da nalazi ne znače definitivno da su zaslađivači uzrok kognitivnog pada i da bi drugi faktori mogli biti u igri.

Prvo, nisu bili uključeni svi veštački zaslađivači i zamene za šećer na tržištu. Učesnici studije su takođe beležili sopstvenu ishranu, tako da možda nisu zabeležili sve što su jeli.

Aspartam, saharin i acesulfam-K su odobreni kao aditivi za hranu u Sjedinjenim Državama i smatraju se bezbednim za opštu populaciju, prema podacima Američke agencije za hranu i lekove (FDA). Agencija takođe smatra eritritol, tagatozu, sorbitol i ksilitol bezbednim.

Ksilitol je povezan sa srčanim i moždanim udarom kod ljudi koji konzumiraju više od 30 grama, a i eritritol je takođe povezan sa rizikom od srčanih smetnji.

Ksilitol i eritritol su dobijeni iz biljaka i mogu izazvati gastrointestinalne probleme, prema Medicinskom fakultetu Harvarda. Veštački zaslađivači, koji se prave pomoću hemikalija, takođe su povezani sa problemima sa crevima.

Aspartam, koji se često koristi u gaziranim pićima, klasifikovan je kao „moguće kancerogen“ od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka u julu 2023. godine. Međutim, panel međunarodnih stručnjaka iz Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija saopštio je istog meseca da ne predstavlja zdravstveni problem.

„Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potvrdili naši nalazi i istražilo da li druge alternative rafinisanom šećeru, kao što su sos od jabuka, med, javorov sirup ili kokosov šećer, mogu biti efikasne alternative“, zaključuje dr Suemoto.