Da li se lek za neplodnost može naći u tanjiru

Danas je problem infertiliteta veoma veliki u Srbiji. Kažu da svaki peti par ima problem sa začećem. Faktori su mnogi, između ostalog, problem je i nepravilna ishrana, što pokazuju i parametri kada parovi dođu na pregled, napominje dr Veroslava Stanković.

„Povećana glikemija, insulinska rezistencija Hašimoto tiroiditis, problemi sa trombocitima pored  drugih ginekoloških problema.  Većina tih problema može da se reši pravilnom ishranom i suplementacijom, jer su u stvari nepravilna ishrana i stil života i doveli do tih problema“, dodaje dr Stanković.

Poremećaj glikoregulacije često nazivamo insulinska rezistencija, napominje doktorka, ali insulinska rezistencija je nešto drugo i ima dodatne simtome, međutim, svakodnevne obaveze, stres koji nas okružuje, dovodi do porasta kortizola, koji pak dovodi do porasta šećera u krvi i sledstveno tome porasta insulina. Tako kreće taj začarani krug koji dovodi do poremećaja drugih hormona, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

San i neplodnost

Kvalitet i količina sna takođe značajno utiče na neplodnost, ističe dr Stanković. Melatonin utiče na insulin i dovodi do balansa kortizola i insulina.  Idealno bi bilo da se na spavanje krene najkasnije do 11 sati jer tada kreće lučenje melatonina. Pored toga, šest do osam sati sna se smatra optimalnim da se naš organizam opusti.

„Ako legnete u 4 sata ujutru, a već u 5 kreće insulin da se luči, u 4 ne možete da zaspite, kreće kortizol, znači mi ujutru imamo jednu hiperglikemiju, odnosno povećan nivo šećera u krvi", objašnjava doktorka

Zajednički jelovnik

Svaki par koji se bori sa neplodnošću je specifičan i zato se i ishrana prilagođava njihovim potrebama, ali im se pravi zajednički jelovnik, jer moraju da prate jedno drugo, napominje doktorka.

„Znači, kako su u tom procesu vantelesne zajedno, moraju da budu zajedno i u pogledu ishrane. Menjuju se količine, poneka namirnica se dodaje, odnosno oduzima, zavisno i od ličnog ukusa ili alergija, ili nepodnošenje pojedinih namirnica, ali i tu moraju oni da se međusobno prate“, dodaje doktorka.

Pored toga, ne svodi se sve samo na ishranu, već i na fizičku aktivnost. Stres je nemoguće eliminisati, ali može se naučiti kako da se nosimo sa njim i da mu ne dozvolimo da prevlada, kao i da se različitim fizičkim vežbama smanji lučenje kortizola.

„Generalno, ishrana je svima nama faktor koji dovodi do niza bolesti, pa i do pravilnog začeća. Mlađe generacije su često na fast fudu koja ima dosta šećera i dosta zasićenih masti, i onda se sve češće sreću sa problemom začeća. Roditelji bi trebalo da razmišljaju o svojoj deci za neku budućnost i da im pričaju kako bi trebalo da se hrane, jednostavno da preveniraju sve bolesti i da postanu bake i deke“, ističe prof. dr Veroslava Stanković na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.